EPIDEMIOLOŠKA SITUACIJA

Svake godine u svetu od raka oboli preko 14 miliona osoba. Procenjuje se da trenutno u svetu ima skoro 33 miliona osoba kojima je u poslednjih 5 godina otkriveno maligno oboljenje i koje su ili završile lečenje ili je lečenje još uvek u toku. Maligna oboljenja su drugi po učestalosti uzrok smrti u svim razvijenim i razvijenijim zemljama, odmah iza bolesti srca i krvnih sudova.

U Srbiji, svake godine od raka oboli oko 33.000 osoba (podaci Instituta za javnozdravlje Srbije za 2011. godinu).Kod muškaraca, najčešće se radi o malignim tumorima pluća, debelog creva, prostate i želuca. Kod žena, najčešći su maligni tumori dojke, debelog creva, grlića materice, pluća i tela materice.
Broj obolelih i umrlih od malignih oboljenja je u neprekidnom porastu. Naime, ova oboljenja su samo u malom procentu rezultat delovanja genetskih faktora; smatra se da većina slučajeva nastaje pod uticajem našeg ponašanja i uticaja sredine. Savremeni način života podrazumeva promene u navikama, načinu ishrane, fizičkoj aktivnosti, kao i izloženost sve većem broju štetnih uticaja iz okoline, što sve rezultira povećanjem rizika za maligne bolesti. Najbolji način borbe protiv malignih bolesti predstavljaju pronalaženje načina za smanjenje rizika i prevencija. Istraživači procenjuju da bi se primenom svega onoga što se zna o prevenciji kancera sprečio nastanak do dve trećine slučajeva. Međutim, prevencija raka nije uvek moguća. Kada se bolest pojavi, uspešnost njenog lečenja zavisiće na prvom mestu od stadijuma bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze. Zbog toga veliki značaj ima i tzv. sekundarna prevencija, odnosno rano otkrivanje bolesti.

Uzročnici raka i mogućnosti prevencije
Maligna oboljenja prouzrokovana su kako spoljašnjim (hemijske materije, zračenje, virusi) tako i unutrašnjim faktorima (hormoni, imuni status, nasleđene mutacije). Uzročni faktori mogu delovati zajedno ili u nizu, dovodeći do promena koje vode nastanku maligne bolesti. Od izloženosti do pojave kancera najčešće prođe 10 i više godina. Povezanost između bolesti i izloženosti specifičnom agensu ili faktorima obično se izražava putem različitih stepena rizika. Poznavanje ovih rizika neophodno je za prevenciju kancera. Faktor rizika može biti neka lična navika, genetska karakteristika ili izloženost poznatom kancerogenom agensu koja povećava verovatnoću da će ta osoba oboleti od određenog malignog oboljenja. Maligna oboljenja (kao i kardiovaskularna i neka druga hronična oboljenja) pod velikim su uticajem našeg ponašanja i naših navika. To je jako bitno, s obzirom da nam pruža mogućnost da na njih u velikoj meri utičemo.
Kako smanjiti rizik od obolevanja, tj. kako sprečiti pojavu malignih tumora spada u domen tzv. primarne prevencije. Najznačajniji poznati faktori rizika za maligna oboljenja su:

• PUŠENJE
• NEPRAVILNA ISHRANA
• NEDOVOLJNA FIZIČKA AKTIVNOST
• ODREĐENE INFEKCIJE
• PREKOMERNO IZLAGANJE SUNCU
• NASLEDNI (GENETSKI) FAKTORI

Cmatra se da je svega 10% slučajeva raka prouzrokovano genetskim faktorima. Najveći deo, 90%, nastao je pod uticajem našeg ponašanja ili štetnog delovanja iz okoline. Iako još uvek ne znamo tačno sve mehanizme nastanke raka, znamo sa sigurnošću da je najveći deo malignih bolesti moguće sprečiti.

ZAŠTO TREBA PRESTATI SA PUŠENJEM?

Duvanski dim se sastoji od više od 7500 hemijskih jedinjenja, od kojih su 80 poznati kancerogeni, tj. jedinjenja za koja je dokazano da mogu dovesti do pojave raka. U duvanskom dimu ima nikotina, ugljenmonoksida, amonijaka, katrana, benzena, fenola, uretana, hemijskih jedinjenja koja su sastavni delovi insekticida… Nikotin predstavlja jedan od glavnih razloga zbog kojeg se pušači ne odriču svoje navike.
Nikotin je supstanca koja dovodi do zavisnosti od duvana. Ova zavisnost se danas uvrštava u psihijatrijske poremećaje zajedno sa zavisnošću od heroina, kokaina ili alkohola. Pored toga, nikotin ima i akutno toksično i kancerogeno delovanje.

Sa svakim dimom…
Sa svakim dimom koji uvučete u svoja pluća izlažete organizam dejstvu svih ovih hemikalija. Nikotin, koji se izdvaja iz duvanskog dima, vrlo brzo dospeva u mozak i mišiće. Dolazi do ubrzanog rada srca i povišenog pritiska, a usporava se protok krvi kroz male krvne sudove. Smanjenje protoka krvi kroz krvne sudove dovodi do sniženja temperature kože. Nikotin izaziva i promene u aktivnosti mozga i povećano lučenje stomačnih sokova.

Teške dugoročne posledice
Kancerogeni iz duvanskog dima odgovorni su za 90% slučajeva raka pluća i značajan procenat slučajeva raka grla, usne šupljine, želuca, mokraćne bešike, gušterače… Duvan je odgovoran za jednu trećinu ukupne smrtnosti od svih malignih bolesti!

Duvanski dim povećava i rizik od oboljenja srca i krvnih sudova: koronarnu bolest srca, infarkt, šlog… Duvan je odgovoran za jednu petinu smrtnosti od svih kardiovaskularnih bolesti!

Malo računice
u Srbiji svake godine umire oko 100.000 osoba, pri čemu su najčešći uzroci smrti oboljenja srca i krvnih sudova (oko 60.000 osoba) i rak (21.000 osoba). Ako sad pogledamo koja je uloga pušenja u nastanku ovih bolesti. Može se izračunati: duvan svake godine ubije 16.000 stanovnika Srbije! Dakle čitavo jedno mesto veličine na primer Sokobanje ili Lajkovca, moglo bi se spasiti svake godine primenom samo jedne mere- iskorenjavanjem navike pušenja.

Ako prestanete sa pušenjem…
Već dva sata po prestanku pušenja organizam počinje da se oporavlja. Nikotin nestaje iz krvi i, posle deset sati, krvni pritisak i rad srca postaju normalni. Dva dana kasnije sav ugljen-monoksid je izlučen i pluća postaju mnogo efikasnija. Osećaćete se svežijim, a čulo mirisa će vam se potpuno povratiti. Kroz nedelju dana počećete da kašljete, jer će se nagomilana flegma rasplinjavati. To će trajati oko tri nedelje, a posle toga, vaša će pluća bolje funkcionisati. Već posle mesec dana imaćete više energije, jer će se poboljšati protok krvi kroz vaše telo. Vaš ten postaje čistiji, koža dobija zdraviju boju, kosa prestaje da se lomi. Posle godinu dana verovatnoća da umrete od nekog srčanog oboljenja svedena je na polovinu u odnosu na pušače.
Dobrobit se nastavlja i dalje, tako da se posle deset godina rizik od raka pluća vraća na niži nivo, sličan onome kod nepušača.

FIZIČKA AKTIVNOST KAO PREVENCIJA BOLESTI

Ako vam je profesija takva da su vam aktivnosti male ili skromne, šetajte oštrim hodom jedan sat ili radite neku sličnu vežbu svakog dana, a vežbajte intenzivno bar jedan sat ukupno nedeljno. Rezultati brojnih istraživanja ukazuju da redovna fizička aktivnost doprinosi prevenciji malignih oboljenja. Fizička aktivnost u svakom životnom dobu je takođe važna kao zaštita protiv povećanog rizika od malignih i kardivaskularnih oboljenja povezanih sa preteranom telesnom težinom i gojaznošću. Savremeni način života povezan je uglavnom sa smanjenom količinom fizičke aktivnosti. Zbog toga se svima kojima je profesija povezana sa dugotrajnim sedenjem ili stajanjem preporučuje sledeći recept za održavanje optimalnog nivoa fizičke aktivnosti:
pola sata do sat dnevno oštrog hoda ili neke slične umerene fizičke aktivnosti + pola sata do sat nedeljno intenzivnih vežbi.
Svako od nas treba da radi na postizanju ovog cilja na način koji mu odgovara. Ako nemate na raspolaganju čitav sat vremena koji možete posvetiti intenzivnom vežbanju, sasvim je u redu da to podelite na kraće vežbanje, više puta. Ako ne možete ili ne volite dugo da hodate, postoji mnogo drugih aktivnosti koje mogu zadovoljiti vaše potrebe. Međutim, pre nego što počnete sa bilo kakvim intenzivnijim vežbama, pogotovo ako imate neko hronično oboljenje, molimo Vas da se o vežbanju posavetujete sa Vašim lekarom.
Kako postići zdrav nivo fizičke aktivnosti

Evo tek nekoliko primera aktivnosti koje mogu doprineti dobrom zdravlju. Postoje i mnoge druge aktivnosti koje su takođe blagotvorne, od kuglanja do aerobika u vodi. Ono što je najvažnije, jeste odabrati aktivnost u kojoj uživate tako da joj se posvećujete redovno.
Primeri za svakodnevne umerene fizičke aktivnosti koje možete uvrstiti u svoj svakodnevni program:
1 sat brz hod
lagana vožnja bicikla
rad u bašti
odbojka
golf
45 minuta pešačenje u prirodi
oštrija vožnja bicikla
igranje
klizanje
skijanje
hodanje na skijama
skijanje na vodi ;
30 minuta bilo kakva snažna – energična aktivnost .

Ukoliko želite da provedete manje vremena vežbajući, odaberite neku težu – zamorniju aktivnost.
Primeri za intenzivne aktivnosti (ukupno pola sata do sat nedeljno):
1 sat oštar hod uzbrdo
penjanje uz stepenice
skijanje van staza
plivanje – prsno
tenis 45 minuta
vožnja bicikla
trčanje
intenzivno vežbanje (vežbe oblikovanja, aerobik…)
gacanje po plićaku
plivanje – kraul 30 minuta
košarka
rukomet
hokej
fudbal

Sami napravite plan! Ukoliko imate mogućnosti, odaberite neku formalnu fizičku aktivnost u kojoj uživate, kao na primer tenis ili vožnju biciklom. Ako nemate dovoljno vremena, improvizujte neformalne vežbe tokom dana npr. penjanjem uz stepenice na poslu. Možete pribeći i ne tako poželjnim ali neizbežnim kućnim poslovima kao što su pranje prozora, sakupljanje lišća u dvorištu ili bilo šta slično. Ukoliko Vam zdravstveno stanje i kondicija to dozvoljavaju, količinu fizičke aktivnosti možete povećati onoliko koliko Vam to odgovara. Ono što je najvažnije je da odaberete aktivnost u kojoj uživate, tako da je praktikujete redovno.

PREPORUKE ZA PRAVILNU ISHRANU

Procenjuje se da bi se odgovarajućim izmenama u ishrani, kontrolom telesne težine i fizičkim aktivnostima moglo sprečiti čak 30-40% slučajeva raka. S obzirom na učestalost ove bolesti u svetu, to bi značilo sprečiti obolevanje 3 do 4 miliona osoba godišnje. Iako još uvek ne znamo tačnu ulogu svih vrsta namirnica, njihovih sastojaka i načina ishrane, postoje opšte preporuke za „zdrav način ishrane“ kojim se može smanjiti rizik kako za maligna oboljenja tako i za oboljenja srca i krvnih sudova.

1. Birajte hranu pretežno biljnog porekla
Ishrana treba da bude bogata voćem, povrćem, leguminozama i žitaricama. Ovakav tip ishrane deluje preventivno u odnosu na više tipova malignih oboljenja i to na sledeće načine: – direktno – zato što sadrži sastojke koji deluju zaštitno; – indirektno – zbog odsustva potencijalno štetnih sastojaka koji se obično nalaze u hrani životinjskog porekla; – niskokalorična ishrana sprečava gojaznost koja spada u faktore rizika za neke tumore.

2. Vodite računa o telesnoj težini
Trudite se da ne dobijete više od 5 kg u odnosu na težinu koju ste imali po prelasku u odrasle osobe. Gojaznost povećava rizik za maligna oboljenja endometrijuma (materice), dojke kod žena posle menopauze, debelog creva, bubrega. Osobe koje su bile gojazne u detinjstvu i tokom adolescencije više su sklone gojaznosti i u svojim kasnijim godinama.

3. Fizička aktivnost je neophodna
Ukoliko se na radnom mestu slabo krećete, organizujte sebi: -svakoga dana po jedan sat oštrog hoda ili neke slične aktivnosti -ukupno jedan sat nedeljno intenzivnijih vežbi. Redovna fizička aktivnost deluje i smanjuje rizik za rak dojke, debelog creva i pluća. Pored toga, sprečava i nastanak gojaznosti i rizike koje gojaznost nosi, naročito oboljenja srca i krvnih sudova.

4. Jedite što više voća i povrća*
Jedite voće i povrće više puta dnevno (bar 5 obroka odnosno 400 do 800 grama na dan) tokom cele godine.
(* Leguminoze odnosno zrnasto povrće -pasulj, grašak, sočivo – uvršteni su u grupu „ostala hrana biljnog porekla“)
Ishrana bogata voćem i povrćem smanjuje rizik za nastanak raka usta i ždrela, jednjaka, pluća (naročito zeleno povrće), želuca (posebno sirovo povrće, zeleno povrće, luk, šargarepa, paradajz i citrusno voće) i debelog creva. Pored toga, voće i povrće verovatno deluje zaštitno i u odnosu na rak grkljana, gušterače, dojke, mokraćne bešike a možda i jetre, jajnika, endometrijuma, grlića materice, prostate, štitne žlezde i bubrega. Voće i povrće sadrže vlaknaste materije, vitamine, minerale i druge bioaktivne sastojke.
Ovi pojedinačni sastojci utiču na rizik za pojedine tipove tumora:
– ishrana bogata vlaknastim materijama smanjuje rizik za rak debelog creva, dojke i gušterače;
– ishrana bogata vitaminom C smanjuje rizik za rak želuca, usne duplje, jednjaka i ždrela;
– ishrana bogata prirodnim karotenoidima verovatno smanjuje rizik za rak jednjaka, želuca, debelog creva, dojke i materice, itd.
Preporučuje se da svakoga dana imate bar 6 porcija voća i povrća. To ćete lakše postići ukoliko: – uvrstite voće i/ili povrće u svaki obrok – izaberete voće ili povrće za „grickalice“. Pod porcijom se podrazumeva oko 80 grama voća ili povrća.
Jednu porciju voća može činiti:
– 1 jabuka (srednje veličine), banana ili pomoranxa
– 1/2 šolje voćne salate, kompota ili voća iz konzerve
– 3/4 šolje voćnog soka i sl.
Jednu porciju povrća može činiti:
– 1 šolja sirovog zeljastog povrća (kupus, zelena salata)
– 1/2 šolje barenog/kuvanog povrća
– 3/4 šolje soka od povrća (šargarepa, paradajz).
Prosečna kalorijska vrednost voća i povrća je oko 35 kcal/100g ali će energetska vrednost obroka zavisiti od načina pripremanja odnosno dodavanja šećera, masnoća ili drugih sastojaka. Preporučene količine voća i povrća čine oko 7% ukupnog kalorijskog unosa.

5. Ostala hrana biljnog porekla
Jedite 600-800 grama hrane biljnog porekla koja je bogata skrobom ili belančevinama. U ovu grupu spadaju:
žitarice; zrnasto povrće
– pasulj, grašak, sočivo …; krtolasto povrće
– krompir, repa … kao i šargarepa, bela zelen i sl.
Ovakva hrana, po mogućnosti minimalno obrađena, treba da čini 45-60% ukupnog kalorijskog unosa, dok rafinirani šećer treba da čini manje od 10%. Integralne žitarice imaju prednost nad prerađenim (rafiniranim). Ova grupa namirnica sadrži vlaknaste materije, vitamine (B, C, E, karotenoide) i druge sastojke koji deluju zaštitno u odnosu na maligna oboljenja. Vlaknastih materija ima dosta u žitaricama i zrnastom povrću. One smanjuju rizik za rak debelog creva, dojke i gušterače. Nasuprot njima, hrana bogata rafiniranim šećerom povećava rizik za rak debelog creva.Preporučuje se 7 ili više porcija (ukoliko je prosečna oko 80 grama) dnevno, pri čemu jednu porciju može činiti:
– 1 parče hleba
– 1 šolja instant žitarica (razne vrste pahuljica, Corn Flakes i sl.)
– 1/2 šolje kuvanih žitarica, pirinča ili testa i sl.

6. Ne pijte alkoholna pića
Alkoholna pića se ne preporučuju. Ako ih ipak konzumirate, ograničite ih na jedno piće dnevno. Trudnice, deca i adolescenti ne bi uopšte smeli da piju. Pod jednim pićem podrazumeva se 1 čaša od 250 ml piva ili 1 čaša od 100 ml vina ili 1 čašica (25 ml) žestokog pića. Alkohol povećava rizik za maligne tumore usta, ždrela, grkljana i jednjaka, naročito ako je osoba i pušač. Alkohol povećava i rizik za rak jetre, a verovatno i za rak debelog creva i gušterače.

7. Ograničite upotrebu crvenog mesa
Izbacite iz ishrane crveno meso (svinjetinu, govedinu, jagnjetinu) ili ograničite njegovu upotrebu na manje od 80 grama dnevno. Umesto crvenog mesa jedite ribu, živinsko meso ili eventualno divljač. Hrana bogata mesom i mesnim prerađevinama povećava rizik za rak debelog creva, a verovatno i drugih organa. Pored toga, ova hrana sadrži i dosta masnoća. Masnoće životinjskog porekla povećavaju rizik i za rak pluća, dojke, prostate i endometrijuma (materice). Za upotrebu mesa ne postoji donja granica – smatra se da ishrana može biti zadovoljavajuća i bez mesa, naročito ako se koristi raznovrsna hrana biljnog porekla.

8. Ograničite upotrebu masnoća
Ograničite upotrebu masne hrane, naročito životinjskog porekla. Koristite umerene količine biljnih masnoća. Masnoće bi trebalo da čine od 15 do 30% ukupnog kalorijskog unosa. Ishrana bogata masnoćama životinjskog porekla povećava rizik za maligne tumore dojke, debelog creva, pluća, prostate i endometrijuma (materice).

9. Ograničite upotrebu soli i slane/usoljene hrane
Ograničite upotrebu soli i usoljene hrane. Odrasle osobe ne bi trebalo da unose više od 6 grama soli (nešto više od jedne kafene kašičice) na dan. Za decu je gornja granica upola manja. Pri pripremanju hrane, svedite upotrebu soli na minimum – koristite druge začine za postizanje dobrog ukusa. Ograničite upotrebu već posoljenih gotovih namirnica.

10. Hrana zagađena mikotoksinima
Nemojte jesti hranu koja je, zbog dugog stajanja na spoljašnjoj temperaturi, možda zagađena mikotoksinima. Ukoliko se neke vrste namirnica kao što su žitarice ili zrnasto povrće čuvaju u neodgovarajućim uslovima (vlažnim i toplim) duže vreme, dolazi do razmnožavanja gljivica čiji se produkti, mikotoksini, smatraju kancerogenim. Mikotoksini, a naročito aflatoksin, povećavaju rizik za rak jetre.

11. Izbegavajte prepečenu hranu, roštilj, usoljenu i dimljenu hranu
Ne jedite prepečenu ili zagorelu hranu. Izbegavajte meso ili ribu pečenu direktno na plamenu (roštilj). Izbegavajte usoljeno i dimljeno meso. Preteranom termičkom obradom hrane, naročito mesa i ribe, dolazi do stvaranja kancerogenih jedinjenja koja povećavaju rizik za rak želuca i debelog creva. Prilikom dimljenja hrane, u hranu dospevaju kancerogeni produkti sagorevanja drveta. Preporuka je da se prilikom termičke obrade hrane, naročito ribe i mesa, koriste relativno niže temperature i da se hrana priprema putem barenja, dinstanja, kuvanja na pari i pečenja.

12. Korišćenje preparata vitamina, minerala…
Za one koji se pridržavaju prethodnih preporuka, primena ovih preparata u cilju smanjenja rizika za maligna oboljenja je verovatno nepotrebna. Podatke da ishrana bogata vitaminom C, karotenoidima i drugim sastojcima deluje zaštitno u odnosu na mnoga maligna oboljenja, ne treba shvatiti kao preporuku da se koriste fabrički preparati koji ih sadrže – bolje je pridržavati se preporuka o raznovrsnoj ishrani pretežno biljnog porekla. Ukoliko koristite neki od preparata, pridržavajte se preporučenih dnevnih doza jer preterane doze mogu imati štetne (toksične) efekte.

OPREZNO NA SUNCU

Svi se slažemo u tvrdnji da bez sunca nema života. Dobro je kako za naše telo, tako tako i za naše raspoloženje. Međutim, ne treba zaboraviti da prekomerno i neoprezno izlaganje suncu može biti veoma opasno.
Posledice prekomernog sunčanja
Prekomerno izlaganje suncu, odnosno ultraljubičastim (ultravioletnim – UV) zracima:
-oštećuje kožu i ubrzava njeno starenje
-povećava rizik za rak kože
-može dovesti do oštećenja očiju
-može dovesti do prolaznog pada imuniteta.
UV indeks
UV indeks predstavlja meru jačine sunčevog UV zračenja. Njegova vrednost zavisi od geografske pozicije, nadmorske visine, doba godine, stanja ozonskog omotača, oblačnosti. Sneg ili druge površine koje reflektuju UV zrake (površina mora, reke) povećavaju količinu UV zraka koju osoba primi.
UV indeks se određuje dnevno za određeno područje i za određeno doba dana (podne). On nam daje dnevnu prognozu očekivanog rizika od izlaganja suncu i to putem skale koja se kreće od 0 do 10 i više.
-0 do 2 minimalni rizik
-3 do 4 nizak rizik
-5 do 6 umereni rizik
-7 do 9 visok rizik
-10 i više veoma visok rizik.
Izlaganje UV zracima u solarijumu, bez obzira na vrstu solarijuma odnosno vrstu UV zračenja koju emituje, ima iste efekte kao i izlaganje suncu.

Kako se zaštititi?

Ima načina da se zaštitite od od sunca. Ne treba odustati od letovanja, već treba preduzeti odgovarajuće mere zaštite prilikom svakog izlaganja suncu.
1. Koristite sredstva za sunčanje. Kad god izlazite iz kuće, makar i na kratko, zaštitite izložene delove tela preparatom za sunčanje (mleko ili ulje za zaštitinim faktorom – 'SPF'- najmanje 15). Sredstvo treba ponovo naneti svakih nekoliko sati, a obavezno posle plivanja ili intenzivnog znojenja. Isto se ponašajte i kada je oblačno. Naime, veliki deo opasnih UV zraka prodire i kroz oblake, pa je zaštita neophodna i onda kada se sunce ne vidi.
2. Nosite zaštitnu odeću i naočari za sunce. Kada ste na suncu, zaštitite kožu odgovarajućom odećom dugih rukava i dugih nogavica. Odeća od svetlog, gusto tkanog pamučnog materijala zaustaviće najveći deo UV zračenja. Nasuprot tome, lagani sintetički materijali predstavljaju slabu zaštitu. Obavezno nosite šešir. Naočari sa UV filterom štite ne samo oči, već i osetljivu kožu oko očiju.
3. Klonite se sunca od 11 do 16č! U periodu od 11 do 16č, kada je sunce najjače, nemojte se sunčati ili duže izlagati suncu bez zaštitne odeće.
4. Ne zaboravite na decu! Iste zaštitne mere obavezno primenite i kod dece. Na moru, deca veliki deo dana provode u vodi koja ne samo da spira sredstvo za sunčanje, već i reflektuje sunčeve zrake povećavajući količinu UV zračenja. Smatra se da opekotine od sunca u detinjstvu povećavaju rizik za nastanak malignoma kože.
5. Obratite pažnju na pojavu bilo kakvih promena na Vašoj koži. Rak kože je najčešće maligno oboljenje, ali ima odličnu prognozu ukoliko se otkrije na vreme. Planocelularni i bazocelularni karcinomi se veoma uspešno leče i izuzetno retko mogu ugroziti život; međutim, maligni melanom je daleko ozbiljnije oboljenje čiji ishod zavisi prvenstveno od uznapredovalosti u trenutku otkrivanja. Primetite li bilo kakve promene na koži ili postojećim mladežima (promenu boje ili oblika mladeža, vlaženje ili krvarenje), odmah se obratite lekaru.

Mr sc. med. dr Ana Jovićević
Epidemiolog
Institut za onkologiju i radiologiju Srbije