У Србији се годишње открије 600 до 700 нових случајева меланома, од тога је само 20 одсто пацијената у раном стадијуму.

Удружење пацијената оболелих од меланома (УПОМ), организовало је кампању поводом обележавања месеца борбе против ове болести. Саво Пилиповић, председник удружења, истакао је да је главни циљ ове кампање едуковање јавности о узроцима и факторима ризика, као и подизање свести јавности о значају предузимања превентивних мера, али и увиђања најновијих терапија за лечење ове болести.

– Меланом је малигни тумор меланоцита, ћелија које су одговорне за настанак меланина, пигмента који се ствара у кожи, то је рак коже, једини рак који се може видети. Најчешће изгледа као асиметричан, некласични младеж – појаснио је Пилиповић.

Симптоматичан младеж је онај коме једна страна није истог облика, боје или величине у односу на његову другу страну. Његове ивице су неправилне и нејасне, боја може бити тамнобраон, црна, црвена или плава, а величина најчешће више од шест милиметара у пречнику.

– Статистика каже да се меланом чешће јавља на претходно потпуно неизмењеној кожи него на већ постојећем младежу. У Србији се годишње открије 600 до 700 нових случајева меланома, од тога је само 20 одсто пацијената у раном стадијуму – каже Пилиповић.

Ово удружење, заједно са Министарством здравља и Републичким фондом за здравствено осигурање, осмислило је кораке у побољшању опште ситуације.

Подржаћемо сваку иницијативу удружења и заједно са професионалцима спровести у дело све заједничке циљеве – навела је Јелена Јанковић, помоћница министарке здравља.

Узрок меланома никада није само један, али се верује да су најчешћи сунчање и употреба соларијума. Претерано излагање сунцу, поготово лети у периоду од 10 до 17 часова, када је оно најинтензивније, поспешује шансе за појаву меланома на кожи, истакла је др Верица Јовановић, директорка Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, апелујући на избегавање ових фактора ризика. Она је указала и на чињеницу да рак коже може да буде и генетски наслеђен, па су људи који имају генетске предиспозиције за меланом у посебној ризичној групи. Меланом се, иначе, најчешће јавља код особа између 50. и 60. године, али и код девојака у доби између 15 и 29 година.

Осим избегавања сунчања и коришћења соларијума, можемо предузети још неке од мера превенције. То је свакодневни самопреглед.

– Уколико приметимо било шта ново, необично и сумњиво, требало би да закажемо преглед код дерматолога. Прегледи нису болни ни инвазивни и не треба их се бојати – апеловао је Пилиповић.

Уколико се меланом открије у раној фази, може лако да се одстрани и ту се лечење завршава. За пацијенте чији су меланоми достигли даље фазе развоја користи се специфична иновативна терапија. Однедавно је и за пацијенте у Србији доступна имунотерапија, као и циљана терапија, за које се тврди да су најиновативније и најделотворније у овој области лечења. У плану је и увођење адјувантне терапије у што ранијем степену развоја ове болести.

Професорка др Лидија Кандолф, дерматовенеролог, навела је да су нове терапије веома учинковите и да немају негативних последица по пацијенте, за разлику од хемотерапије коју поједини пацијенти могу тешко подносити.

На конференцији се говорило и о појави увеалног меланома, односно меланома ока, за чије је лечење неопходна специјална апаратура, али и специјално обучено особље из области офталмологије и онкологије.

 

Преузето са: Politika.rs