Када ме је уредница замолила да напишем овај текст, помислила сам да би било добро почети од чињеница о почетку имунизације против болести изазваних хуманим папилома вирусима у Србији, али сам ипак изабрала да кренем од краја.
Наиме, почетак би гласио „Постоји нова вакцина која штити од неких озбиљних болести“, што би одмах довело до краја приче и реакција „Каква нова вакцина, неће то моје дете да прима, чему уопште служе вакцине, сигурно нас опет нечим трују, зашто је не прави Торлак ако стварно ваља’’.
А крај је заправо у нашој тужној реалности, не у овим опаскама. На научним скуповима износимо да, у Србији, две или три жене дневно умру од рака грлића материце. Када сам небројено пута споменула да се рак види голим оком, морала сам да нагласим да је то око гинеколога и да се ипак ради дијагностике треба јавити лекару.
Када кажемо да хумани папилома вируси, поред рака грлића материце код жена, изазивају и рак усне шупљине, ждрела и ануса код оба пола, пениса код мушкараца и вулве и вагине код жена, зар једини логичан корак није ући у Дом здравља и одвести своје дете да прими вакцину?
Зар није довољан аргумент и то да вакцина спречава да ваше дете или ви као млада особа не добијете кондиломе, које је тако тешко лечити и који могу довести до неплодности? Да ли би, да се вакцина зове „лек за имунитет“, све ишло лакше?
Много је питања, а за струку одговор је само један: вакцина против Хуманих папилома (ХП) вируса је јасан и сигуран избор.
Пре него што је почела вакцинација против ХП вируса у Србији о трошку државе, она је већ у нешто другачијем облику постојала. Родитељи који су били информисани и у техничкој и финансијској могућности ову су вакцину куповали у земљама региона, доносили је поштујући хладан ланац, а ми смо је онда давали и дечацима и девојчицама. То је била четворовалентна вакцина, мање потентна од ове коју сада користимо. Када се вакцина појавила на нашем тржишту и држава омогућила да је бесплатно примају деца од 9 до 19 године, први контигенти вакцина су потрошени брзином светлости, звали су нас пријатељи и колеге да питају да ли ће бити довољно вакцина и за њих, тражила се како бисмо колоквијално рекли карта више. А онда смо ударили у зид реалности на коме пише да сви остали наши суграђани нису довољно информисани или имају отпор према новој вакцини.
О ХПВ инфекцији и вакцини
Па кренимо најзад од почетка. Вакцина није нова, у свету се даје више од 15 година. Вакцина је деветовалентна, штити од 9 типова хуманих папилома вируса.
Противници вакцинације на ово кажу: „Али шта то вреди када има 100 типова вируса“. Нетачно, има их 200 али ових 9 типова изазива преко 90 посто обољења које смо мало пре споменули. Кад би вам неко рекао да су оволике шансе да добијете на лутрији озбиљно бисте се понадали.
Кад смо код шансе, 8 од 10 људи које уђу у сексуалне контакте ће доћи и у контакт са овим вирусима. Презерватив не штити јер се болест преноси и додиром преко коже интимне регије. Неће сви који дођу у контакт са вирусом добити ни кондиломе а камо ли карцином, не треба дизати панику. Код највећег броја људи имунитет ће се сам изборити. Али ми не знамо код кога неће, немамо начина да то предвидимо, можемо само да заштитимо све.
Успеси у земљама у којима се вакцина од почетка даје су већ импресивни – смањена је стопа преканцерозних лезија, нема кондилома, нема пробоја имунитета у смислу развоја карцинома код вакцинисаних, посебно у најранијем узрасту. Аустралија планира елиминацију вируса, скандинавске земље имају сјајне резултате, од држава које су нама блиске Словенија, а од скоро и Црна Гора има бољи вакцинални обухват него ми, док се ми и даље котирамо у прва три места по стопи обољевања и умирања од болести које можемо превенирати вакцинацијом.
Како све у пракси функционише код нас?
Вакцина се прима у надлежним домовима здравља код изабраног лекара. Дајемо је у узрасту од 9-19 година живота, а од скора и студентима у оквиру студентске поликлинике.
Да би неко примио вакцину, није потребно претходно радити никакве лабораторијске анализе, треба да је без акутних обољења као и пред било коју другу вакцину.
Даје се у две или три дозе: за децу узраста од 9-14 године се даје у 2 дозе (у размаку од 6 месеци), а за старију децу у 3 дозе (0, 2, 6 месеци).
Зашто се вакцина даје деци?
Вакцина је најделотворнија ако се примени него што особа уђе у сексуалне односе, јер заштитна антитела треба да се створе пре контакта са вирусом. Вакцина није контраиндикована ни када особа већ ступи у сексуалне односе, али тада неће заштитити од типа вируса од кога се потенцијално већ заразила. Разлог зашто млађа деца примају две дoзе а старија три, лежи у томе што млађа деца лакше стварају имунитет.
Ту лежи и одговор на често постављено питање: „Зашто бих тако малом детету од 9 година које неће имати још дуго сексуалне односе дао вакцину“. Јасно нам је да је родитељу ту тешко да донесе исправну одлуку, па онда кажемо да је сасвим у реду и да дете са 12 година буде вакцинисано. Договор на нивоу државе је да се ова вакцина даје у седмом или осмом разреду основне школе, уз већ обавезну вакцину против дифтерије и тетануса.
Девојчице и дечаци
Родитељи често имају дилему да ли девојчице треба да приме вакцину пре или након добијања менструалног циклуса. Истина је да менструални циклус нема никакве везе са узрастом за вакцинацију.
То нас доводи до друге родитељске дилеме: „А зашто дечаку да дам вакцину?“ Дечаци се такође могу заразити овим вирусима и оболети од рака пениса, аналне регије, усне шупљине и ждрела. Противници кажу да су ти канцери ређи у односу на то колика је шанса да девојчица добије рак грлића материце, али нас на факултету прво науче да је, ономе коме се то деси, шанса 100 посто. Тако да се већ овде одговор сам намеће. То што се на тај начин посредно штите девојчице је само огроман плус.
Препоручена или обавезна вакцина
Вакцина против ХП вируса за сада није обавезна али је препоручена Стручно – методолошким упутством за имунизацију. Са стручне стране она има потпуно исти статус као и обавезне вакцине, исто се дистрибуира, има исти начин чувања, финансирана је о трошку Фонда за здравствено осигурање. У току је процедура за увођење вакцине у обавезан календар имунизације, али за ту процедуру могу проћи године а вируси не чекају администрацију.
Колико је вакцина безбедна?
Једна од можда најважнијих дилема родитеља је колико је вакцина безбедна. По последњим подацима до сада је дато укупно милијарду доза вакцине против ХПВ у свету, са одличним безбедносним профилом. То значи да није било пријаве значајних нежељених ефеката након давања вакцине.
Колико траје имунитет?
Имунитет након давања вакцине је доста стабилан, за сада имамо информације да сигурно траје 15 година али без тенденције падања нивоа антитела. Ја својим пацијентима саветујем да прате кроз медије и ако стручњаци једног дана буду рекли да је неопходна нека бустер доза да исту и приме.
Да ли су потребни и други видови заштите?
Оно што такође увек истичем је да, иако су вакцинисани, у одређеном узрасту треба да започну са редовним прегледима, као и да апсолутно морају користити заштиту при односу у циљу заштите и од других сексуално преносивих болести.
Каква је ово вакцина?
Брига код наших родитеља је и да ли је ова вакцина иста она која се даје свугде у свету. Одговор је потврдан, наша деца добијају исту вакцину која се даје и у свету.
Нежељени ефекти
Након вакцинације може да се осети бол на месту убода, оток и црвенило убодног места. Појава коју такође виђамо су синкопе (падање у несвест) након давања вакцине, али је то у том узрасту због страха адолесцената од игле уобичајено за све вакцине, па деци увек дајемо вакцину у седећем положају. Уколико се неко дете много плаши убода игле, вакцине дајемо и у лежећем положају.
Информације о вакцини
Већ три године колико се вакцина примењује у оквиру званичне препоручене имунизације држимо предавања по школама и у просторијама Дома здравља у циљу њене промоције. У неколико наврата су у Домовима здравља организована „Отворена врата за ХПВ имунизацију“ у сарадњи са Градским заводом за јавно здравље, у време када деца могу доћи без заказивања, јер знамо колико је данас родитељима тешко да се организују. И поред овога врата за ХПВ имунизацију су увек отворена као и за све остале вакцине.
Скептицизам који се међу људима увукао после Ковид пандемије према вакцинама је велики. У Србији је до сада вакцинисано само 8% деце, од чега су само трећина дечаци. Наш задатак као лекара у примарној здравственој заштити јесте да објаснимо родитељима да су вакцине промениле свет на боље. Давањем вакцина превенирамо неке озбиљне болести које ће значајно нарушити здравље и благостање детета. Треба подсетити родитеље да је болест та које се треба плашити, а не вакцинација! Кад би било кога од нас неко зауставио на улици и питао да ли жели да прими лек који спречава рак, одговор би био потврдан, али пошто се тај „лек“ зове „вакцина“, онда се на то људи теже одлучују.
Пре више година, пре него што сам постала педијатар, радила сам као лекар опште медицине и била у ситуацији да гледам младе жене како у најгорим мукама умиру од рака грлића материце. Сматрам се срећном и привилегованом што могу нешто да учиним да наша деца једног дана не доживе исту судбину. Ја сам своје дете вакцинисала јер желим да је заштитим, а надам се да ћете и сви ви.
Др Јелена Митровић
специјалиста педијатрије
Више информација о ХПВ инфекцији, ХПВ вакцинацији и раку грлића материце можете наћи у 138. броју часописа „Рак – спречити, открити, лечити“ на
