Током једне године, 50 хиљада људи уђе у Институт за онкологију и радиологију Србије, једном или више пута, ради лечења или дијагностике. Колико су малигне болести постале јавно здравствени проблем, потврђују и статистички подаци, по којима је у Србији током 2021. године од рака оболело 41.784 становника, док је 19.979 особа изгубило живот.  

Са оваквим подацима и ове године дочекујемо Светски дан борбе против рака, који се  обележава под слоганом „Заједно покрећемо промене“ (Together, we challenge those in power).

У свету је 2020. године од рака оболело више од 19 милиона, а умрло 10 милиона особа. Процењује се да ће се,  до 2040. године, број новооболелих повећати на 30 милиона, а број умрлих на 16 милиона особа годишње. Најчешће малигне болести у Србији су рак плућа (око 7.000 новооболелих), рак дебелог црева (око 5.200) и рак дојке (4.450).

У складу са овим слоганом, Институт за онкологију и радиологију Србије (ИОРС) је заједно са удружењима пацијената, који су чланови Радне групе за подршку пацијентима ИОРС, организовао конференцију за медије којој су присуствовали и новинарима се обратили:

  • доц. др Милан Жегарац, в.д. директор ИОРС
  • прим. др сци.мед Даворин Радосављевић, руководилац Клинике за интернистичку онкологију
  • Домина Спасић, председница Удружења жена оболелих и лечених од рака дојке „Будимо заједно“
  • Др Мирјана Бранковић Магић, председница ЕВРОПА ДОНА СРБИЈА
  • Снежана Милојевић, председница Националног инвалидског удружења „ИЛЦО“ Србије
  • Горица Ђокић, председница Удружења грађана за борбу против рака јајника и рака грлића материце „Проговори“
  • Весна Бонџић, председница удружења Женски центар „Милица“

Директор Инситутута др Милан Жегарац је рекао да се у ИОРС сваке године лечи око 13.000 онколошких пацијената.

– Током 2023. године, у амбулантама је спроведено 96.000 клиничких прегледа, на дијагностици 73.000 снимања, а у стационару и дневним болницама спроведено је око 67.000 пријема и више од 7.500 операција. Како би се обезбедили благовремена и адекватна дијагностика и лечење, у Институту се непрекидно ради на унапређењу организације рада и стручних водича, едукацији запослених и адаптацији постојећег (недовољног) простора. Највећи проблеми су недостатак простора и велики број пацијената у односу на расположиве капацитете. Током 2023. године оформљене су нове дневне болнице, реновиран простор на неколико одељења, набављена нова опрема, уведене нове методе на нуклеарној медицини и радиотерапији и отпочела је примена иновативних лекова додатих на листу РФЗО – истакао је др Жегарац.

Говорећи о новим лековима др Даворин Радосављевић, руководилац Клинике за интернистичку онкологију је рекао да је током 2023. године, РФЗО начинио велики корак у проширењу листе иновативним лековима.

– На листу су ушли савремени лекови за неке од најучесталијих малигних болести као што су рак плућа, рак дојке, рак дебелог црева као и адјувантна терапија за меланом у трећем стадијуму. ИОРС и УМОС настављају активности за унапређење листе лекова новим лековима са најзначајнијим учинком – напомиње др Радосављевић.

Др Драгана Јовићевић, епидемиолог ИОРС, рекла је да се у Институту посебна пажња посвећује подршци пацијентима, кроз рад Одељења за психоонкологију, психосоцијалну подршку и рехабилитацију, и рад Одељења за супортивну онкологију.

У Истраживању задовољства корисника, спроведеном у свим здравственим установама у новембру 2023. године по методологији Министарства здравља, пацијенти ИОРС су задовољство радом специјалистичке службе – амбуланти оценили оценом 4.5, а задовољство болничким лечењем 4.6 (оцене од 1- веома лоше, до 5-одлично).

Поред тога, од 2006. године у Институту постоји и Радна група за подршку пацијентима ИОРС, основана у циљу сарадње стручњака ИОРС и удружења пацијената. Радна група предлаже мере за унапређење рада Института али и омогућава да се сви заједно, ИОРС и удружења, залажу за питања значајна за онколошке пацијенте и њихова права у систему онколошке здравствене заштите (помагала, лекови и друго).

ИОРС је препознао значај сарадње са удружењима пацијената. Удружења имају значајну улогу у подршци пацијентима, унапређењу положаја и права онколошких пацијената, стварању свести о значају малигних болести и промоцији превенције и раног откривања.

Др Мирјана Бранковић-Магић, председница Европа Дона Србија, навела је да је ово удружење у септембру 2023., под покровитељством Think Pink Europe, организовало у Београду Трку за оздрављење (Race for the Cure), међународну трку посвећену оболелима од рака дојке. Поред тога, организовани су и мамографски прегледи и едукација жена у ромској заједници.

– Од планова за ову годину, треба издвојити иницијативу коју ће подржати и остали чланови Радне групе, а то је доступност дијагностике и лечења, укључујући и иновативне лекове, не само у великим онколошким центрима већ и у примарној и секундарној здравственој заштити – истакла је др Магић.

Снежана Милојевић, председница Националног инвалидског удружења ИЛЦО Србија, навела је да удружење свакодневно спроводи едукацију за негу стоме оперисаних и чланова породице,  одлази у њихове домове и у старачке домове, спроводи радну терапију у простору удружења (сликање, пустовање, енклаустика, фрактал) и организује радионице.

– У овој години залагаћемо се за већу доступност обуке за негу стоме и  оспособљавање и укључивање кућне неге домова здравља за спровођење обуке. Поред тога, треба омогућити сваком оперисаном пацијенту да користи еластични појас за стому са отвором – напомиње  Снежана Милојевић.

Весна Бонџић, председница удружења Женски центар Милица, навела је да је удружење имало изузетно успешну 2023. годину.

–  Спроведен је низ едукативних  радионица као и неколико националних   кампања: „Дај педалу раку“ у 30 градова Србије и региона, „Прегледај се, мени за љубав“ и „Јача сам од мрака“, а  02.02.2023. године почео је са радом Национални центар за подршку и едукацију оболелих од рака дојке и рака грлића материце  у оквиру амбуланте ДЗ Стари град на Топличином венцу 29 у Београду ца бесплатном телефонском линијом 0800 40 40 40  радним даном од 10-14ч. До сада је подршку добило 526 пацијенткиња и чланова породице путем телефона, 128 доласком у центар и 75 онлине комуникацијом. У 2024. радићемо на инцијативама за децентрализацију примене онколошких терапија, обезбеђења 100% боловања за онколошке пацијенте првих 6 месеци и организовању превоза за пацијенте на зрачењу.

Горица Ђокић, председница Удружења “Проговори”, рекла је да је ова година започета обележавањем Европског дана борбе против рака грлића материце:

– Кроз алијансу “Величанствене” настављамо подизање свести о опасностима које носи ХПВ вирус, значају већег обухвата ХПВ имунизацијом, као и ојачавању скрининга за рак грлића материце. Током прошле године успели смо да високо подигнемо тему ХПВ и пошаљемо наше поруке, али је вакцинација против ХПВ и даље непознаница. Залажемо се и за значајније скраћење процедура чекања за онколошке пацијенте, поготово ако имамо као чињеницу набавку савремене опреме коју је обезбедила држава, јер онколошки пацијент не може да чека. Други паралелни кораци су борба за савремене терапије и за рак јајника и за рак грлића материце. Посебно ћемо, кроз  Форум пацијената Србије, радити на едукацији и оснаживању пацијената да се њихов глас чује.

Предлог Радној групи за подршку пацијентима ИОРС, да у наредном периоду радимо на што бољој комуникацији између лекара и пацијента. Ефективна комуникација у здравству је од велике важности, како би пружање здравствене услуге било квалитетније и боље. Дакле, едукација је кључна на реч.