slide1 slide3 banner2

Активности друштва - Млади у борби против рака

Издавачка делатност - Преузмите часопис "Рак - спречити, открити, лечити"

Поводом Марта, месеца борбе против рака, подсећамо Вас на неке важне чињенице о најчешћим малигним болестима као и препоруке за то шта сами можете да предузмете у циљу превенције!

 

ЖЕНЕ

Код жена, најчешће малигне болести су рак дојке, рак дебелог црева, рак грлића и тела материце, рак плућа, рак коже и рак јајника.
Оно што знате о овим болестима – како настају, шта сами можете да предузмете – може Вам сачувати живот.

РАК ДОЈКЕ

Рак дојке је најчешћа малигна болест код жена (са изузетком рака коже). Може се јавити у било којој животној доби али се ризик повећава са годинама старости, нарочито после 40. године старости. Неке жене, због присуства фактора ризика, могу имати већи ризик да оболе од рака дојке. Међутим, како ризик постоји код сваке жене и расте са годинама старости, морате знате шта треба да предузмете.

Шта можете да предузмете

Најбоља начин борбе против рака дојке је да га откријете што је могуће раније, када се једноставно и успешно лечи. Наше националне препоруке за рано откривање рака дојке су следеће:

  • мамографски преглед дојки једном у две године од 45. до 69. године старости
  • клинички преглед дојки (преглед од стране лекара) треба да претходи сваком мамографском прегледу; код млађих жена које још увек нису започеле редовне мамографске прегледе, саветује се клинички преглед бар једном у 3 године
  • самопреглед дојки једном месечно могу спроводити све жене, без обзира на године старости; за сваку уочену промену треба се одмах обратити лекару.

Жене које имају повећани ризик за рак дојке због наследних или других фактора ризика, могу имати другачији режим прегледа који подразумева раније започињање прегледа, чешће прегледе, уклучивање других дијагностичких метода као што је магнетна резонанца и др. Број жена са повећаним ризиком је мали – само 2 од 100 жена спада у ову групу. Разговарајте са својим лекарем о свом ризику за рак дојке и да ли је потребно да се придржавате посебног режима прегледа.

РАК ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА

Свака одрасла особа може оболети од рака дебелог црева, али се ова болест најчешће јавлја после 50. године старости. Под повећаним ризиком за рак дебелог црева су особе које су већ боловале или у чијим породицама је било случајева ове болести, као и особе које имају полипе или неку од хроничних запаљенских болести дебелог црева. Поред тога, ризик за рак дебелог црева повећавају: исхрана богата масноћама, нарочито животињаког порекла, прекомерна телесна тежина, пушење и недовољна физичка активност.

Шта можете да предузмете

Рак дебелог црева готово увек почиње у виду полипа. Редовним прегледима могу се открити и уклонити сумњиви полипи и на тај начин спречити настанак рака дебелог црева. Исхрана сиромашна масноћама а богата воћем и поврћем смањује ризик за настанк рака дебелог црева.

Наше националне препоруке су следеће:

  • преглед столице на присуство скривене крви једном годишње почевши од 50. године старости; све особе код којих претходни тест буде позитиван, упућују се на колоноскопију.

Друга могућност су редовни ендоскопски прегледи:

  • флексибилна ректосигмоидоскопија на 5 година, или
  • колоноскопија сваких 10 година.

Овим прегледима могу се открити рак дебелог црева, полипи и друге болести дебелог црева.

Особе са повећаним ризиком за рак дебелог црева упућују се на посебан режим редовних прегледа. Разговарајте са својим лекарем о свом ризику као и о различитим врстама расположивих прегледа.

РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ

Од рака грлића материце може оболети свака жена која је или која је била сексуално активна. Изазивач рака грлића материце је инфекција одређеним (онкогеним) типовима хуманог папилома вируса (ХПВ). Ова инфекција је веома честа и преноси се сексуалним путем. Инфекција ће само код малог брја жена довести до појаве промена на грлићу материце; ризик за настанак ових промена повећавају пушење, друге инфекције или смањен имунитет.

Шта можете да предузмете

Папаниколау тестом (узимање бриса са грлића материце током гинеколошког прегледа) могу се открити:

  • рак грлића материце у раној фази, када је лечење веома успешно,
  • промене на грлићу које годинама претходе настанку рака – уклањањем ових промена спречава се настанак рака грлића материце.

Наше националне препоруке су следеће:

  • Папаниколау тест најмање једном у 3 године од 25. до 69. године старости.

Још једна могућност за превенцију је вакцинација против ХПВ вируса (3 дозе вакцине). Ова вакцина делује искључиво превентивно па се препоручује њено давање девојчицама пре ступања у сексуалне односе, најчешће око 12. године старости. Међутим, ова вакцина штити само од најчешћих али не и свих онкогених типова ХПВ па редовни прегледи остају обавезни вид заштите и након вакцинације.

РАК ТЕЛА МАТЕРИЦЕ (КАРЦИНОМ ЕНДОМЕТРИЈУМА)

Карцином ендометријума (рак слузнице материце) најчешће се јавља код жена старијих од 50 година. Узимање неких хормонских лекова (препарати естрогена без прогестерона или тамоксифен) може повећати ризик за ово обољење. Ризик у извесној мери може бити већи и код жена које су: рано добиле прву менструацију, касно ушле у менопаузу, нису могле да имају децу, нису рађале или су гојазне. Ризик за карцином ендометријума је већи и код жена које су боловале или имале случајеве у породици наследног неполипозног рака дебелог црева или полицистичну болест јајника.

Шта можете да предузмете

Обратите пажњу на појаву симптома! Уколико приметите неуобичајено гинеколошко крварење у виду крварења између циклуса или након односа, односно појаву крварења иако сте већ ушли у менопаузу и више немате циклусе, обратите се гинекологу.

Папаниколау тест, који је веома добра метода за откривање рака грлића материце, није тест за карцином ендометријума.

Женама које су боловале или су са ризиком за наследни неполипозни рак дебелог црева, препоручује се биопсија ендометријума једном годишње почевши од 35. године старости.

РАК ПЛУЋА

Више од 80% случајева рака плућа проузроковано је пушењем. Рак плућа се може јавити и код непушача када се као фактори ризика наводе пасивно пушење, изложеност азбесту (најчешће професионално), изложеост радону, и др.

Шта можете да предузмете

Рак плућа је један од малог броја малигних болести код којих је могуће спречити настанак већине случајева.

Уколико сте пушач, потражите помоћ за одвикавање од пушења и учините то што раније.

Уколико сте непушач, останите непушач и избегавајте све просторе у којима има дуванског дима. Не заборавите: и најмања колочина дуванског дима је штетна по Ваше здравље!

Уколико су особе у Вашој околини и особе које волите пушачи, помозите им да оставе пушење!(списак саветовалишта за одвикавање од пушења у Србији можете наћи на веб сајту Министарства здравља www.zdravlje.gov.rs).

РАК ЈАЈНИКА

Ризик за рак јајника расте са годинама старости. Повећан ризик постоји и код жена које нису рађале, нису могле да имају децу, први пут се породиле после 30. године старости или су користиле хормонску терапију препаратима естрогена без прогестерона. Повећан рзик постоји и код жена које су боловале или имале случајеве у породици наследног неполипозног рака дебелог црева, рака јајника или рака дојке.

Шта можете да предузмете

Свим женама се препоручују се редовни гинколошки прегледи.

На жалост, не постоји поуздан и ефикасан тест за рано откривање рака јајника (као што је, на пример, мамографија у откривању рака дојке). Постоје неки прегледи који се могу спроводити у циљу ранијег откривања рака јајника али се они спроводе редовно само код жена са повећаним ризиком за ову болест.

Обратите се свом лекару уколико имате упорне тегобе у виду отицања стомака, гасова, болова у стомаку и малој карлици, болова у леђима или губитка апетита.

ПРЕУЗМИТЕ КОНТРОЛУ НАД СВОЈИМ ЗДРАВЉЕМ И СМАЊИТЕ СВОЈ РИЗИК ЗА РАК!

  • Не пушите и клоните се дуванског дима
  • Одржавајте одговарајућу телесну тежину
  • Будите физички активни
  • Храните се здраво уз доста воћа и поврћа
  • Ограничите унос алкохолних пића
  • Заштитите своју кожу од сунца и других извора ултраљубичастог зрачења (соларијум)
  • Будите упознати са својим ризицима
  • Идите редовно на превентивне прегледе

Више информација о превенцији рака можете наћи на веб сајту www.serbiancancer.org или у брошурама које можете бесплатно преузети у просторијама Друштва Србије за борбу против рака (Београд, Пастерова 14, од 8 до 14часова, тел 011/2067151011/2067151)

 

 

МУШКАРЦИ

Код мушкараца, најчешће малигне болести су рак плућа, рак дебелог црева, рак простате, и рак коже. Оно што знате о овим болестима – како настају, шта сами можете да предузмете – може Вам сачувати живот.

РАК ПЛУЋА

Више од 80% случајева рака плућа проузроковано је пушењем. Рак плућа се може јавити и код непушача када се као фактори ризика наводе пасивно пушење, изложеност азбесту (најчешће професионално), изложеност радону, и др.

Шта можете да предузмете

Рак плућа је један од малог броја малигних болести код којих је могуће спречити настанак већине случајева.

Уколико сте пушач, потражите помоћ за одвикавање од пушења и учините то што раније.

Уколико сте непушач, останите непушач и избегавајте све просторе у којима има дуванског дима. Не заборавите: и најмања количина дуванског дима је штетна по Ваше здравље!

Уколико су особе у Вашој околини и особе које волите пушачи, помозите им да оставе пушење!

Списак саветовалишта за одвикавање од пушења у Србији можете наћи на веб сајту www.zdravlje.gov.rs.

 

РАК ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА

Свака одрасла особа може оболети од рака дебелог црева (колоректалног карцинома), али се ова болест најчешће јавља после 50. године старости. Под повећаним ризиком за рак дебелог црева су особе које су већ боловале или у чијим породицама је било случајева ове болести, као и особе које имају полипе или неку од хроничних запаљенских болести дебелог црева. Поред тога, ризик за рак дебелог црева повећавају: исхрана богата масноћама, нарочито животињаког порекла, прекомерна телесна тежина, пушење и недовољна физичка активност.

Шта можете да предузмете

Рак дебелог црева готово увек почиње у виду полипа. Редовним прегледима могу се открити и уклонити сумњиви полипи и на тај начин спречити настанак рака дебелог црева. Исхрана сиромашна масноћама а богата воћем и поврћем смањује ризик за настанк рака дебелог црева.

Наше националне препоруке су следеће:

  • преглед столице на присуство скривене крви једном годишње почевши од 50. године старости; све особе код којих претходни тест буде позитиван, упућују се на колоноскопију.

Друга могућност су редовни ендоскопски прегледи:

  • флексибилна ректосигмоидоскопија на 5 година, или
  • колоноскопија сваких 10 година.

Овим прегледима могу се открити рак дебелог црева, полипи и друге болести дебелог црева.

Особе са повећаним ризиком за рак дебелог црева упућују се на посебан режим редовних прегледа. Разговарајте са својим лекарем о свом ризику као и о различитим врстама расположивих прегледа.

РАК ПРОСТАТЕ

Ризик за рак простате расте са годинама старости. Већина случајева болести открива се мушкараца преко 65. година старости. Повећан ризик постоји код мушкараца чији су један или више блискох сродника имали рак простате. Студије указују да начин исхране, односно количина масноће у храну, могу имати утицаја на ризик за рак простате.

Шта можете да предузмете

Наше националне као ни већина међународних препорука за скрининг не обухватају редовне прегледе простате. Наиме, истраживања још увек нису потврдила да ли је корист од редовних прегледа и раног откривања промена у простати већа од евентуалних негативних последица дијагностике и лечења откривених промена.

Прегледи који се примењују су одређивање простата специфичног антигена у крви (ПСА) и евентуално дигитални ректални преглед и ултразвук простате.

Уколико имате 50 или више година, поразговарајте са својим лекарем о добрим и лошим странама редовних прегледа простате и на основу тога одлучите да ли ћете ићи на редовне прегледе. Уколико су Ваш брат или отац оболели од рака простате пре своје 65. године старости, овај разговор са лекарем би требало да обавите раније, око 45. године.

РАК КОЖЕ

Свако ко је повремено изложен сунцу може оболети од рака коже. Особе светле пути, нарочито оне са природно плавом или риђом косом и светлим очима, под већим су ризиком да оболе од рака коже од тамнопутих особа. Под већим ризиком за меланом коже су особе које су имале једног или више блиских сродника оболелих од овог типа рака коже као и особе које су имале озбиљне опекотине од сунца до своје 18. године.

Шта можете да предузмете

Већина случајева рака коже може се спречити избегавањем прекомерног излагања сунцу и другим изворима ултраљубичастог зрачења (соларијума). Када сте на сунцу, треба да носите одећу дугих рукава, шешире са ширим ободом, наочаре за сунце и да на кожу која није заштићена одећом редовно наносите средства за заштиту од сунца са фактором 15 или више. Уколико имате децу, постарајте се да их заштитите и не дозволите да добију опекотине од сунца. Редовно прегледајте своју кожу и обратите се лекару уколико приметите да је неки од младежа које имате почео да се мења или да се на кожи појавила неке неуобичајена промена. Договорите се са својим лекарем да у Ваше превентивне прегледе укључи и редовне прегледе коже.

ПРЕУЗМИТЕ КОНТРОЛУ НАД СВОЈИМ ЗДРАВЉЕМ И СМАЊИТЕ СВОЈ РИЗИК ЗА РАК!

  • Не пушите и клоните се дуванског дима
  • Одржавајте одговарајућу телесну тежину
  • Будите физички активни
  • Храните се здраво уз доста воћа и поврћа
  • Ограничите унос алкохолних пића
  • Заштитите своју кожу од сунца и других извора ултраљубичастог зрачења (соларијум)
  • Будите упознати са својим ризицима
  • Идите редовно на превентивне прегледе – договорите се са својим лекарем колико често треба да идете и које прегледе треба уврстити .

Више информација о превенцији рака можете наћи на веб сајту www.serbiancancer.org

или у брошурама које можете бесплатно преузети у просторијама Друштва Србије за борбу против рака (Београд, Пастерова 14, од 8 до 14часова, тел 011/2067151011/2067151)

 

 

 

Адаптиран текст брошуре Америчког друштва за борбу против рака

Приредила: др Ана Јовићевић

 

Отворени телефон

 

Исхрана оболелих од рака

 

Часопис "РАК"

 

Самопреглед дојке