slide1 slide3 banner2

Активности друштва - Млади у борби против рака

Издавачка делатност - Преузмите часопис "Рак - спречити, открити, лечити"

Истраживање које је Министарство здравља спровело 2013. године показало је да се, у односу на истраживање из 2006. године, повећала свест код становништва о утицају различитих фактора ризика који утичу неповољно на здравље. Међутим, наше знање и наше понашање су у раскораку: повећан је  проценат гојазног станвништва, како међу одраслима тако и међу децом; повећан је број пушача  као и број особа које конзумирају алкохол.

 

Министарство здравља Републике Србије je уз подршку Светске банке (Пројекат ''Пружање унапређених услуга на локалном нивоу'' ДИЛС) у 2013. години спровело истраживање здравља на репрезентативном узорку становништва Србије. Подаци су добијени анкетирањем 6.500 домаћинстава и 15.999 чланова домаћинстава (14.623 становника старости 15 и више година и 1.376 деце узраста 7 до 14 година). Подаци из истраживања су упоређени са истраживањем које је спроведено 2006. године.

Карактеристике домаћинства

· У 2013. години просечно домаћинство у Србији чинило је 2,9 чланова, што је идентично просечном броју чланова домаћинстава из 2006. године.

· Прoцeнaт стaнoвништвa кoje кoристи унaпрeђeнa извoриштa вoдe зa пићe је изнoсио у прoсeку 96,9%, штo je знaчajнo вишe у пoрeђeњу сa 2006. гoдинoм (92,6%).

· У Србији је током 12 месеци који су претходили истраживању 51,6% становништва имало издатке за здравствену заштиту (највише особа из Јужне и Источне Србије – 58,8%, док је удео најмањи у Београду – 48,4%).

 

Здравствено стање становништва Србије

· Највећи проценат становништва Србије старости 15 и више година (57,8%) перципира своје здравље у целини као веома добро и добро – више него 2006. године (49,0%).

· Према исказу испитаника, најзаступљеније обољење је било повишен крвни притисак (31,3%).

· Истраживање је обухватило и мерење крвног притиска и при томе је утврђено да хипертензију или потенцијалну хипертензију има (47,5%) одраслих становника са 20 и више година што је на нивоу забележеном у истој популацији 2006. године (47,2%).

· Када је реч о утицају здравственог стања на радну способност 14,6% становника Србије је у периоду од годину дана пре испитивања одсуствовало са посла услед неке врсте здравственог проблема.

· Нешто више од половине становништва Србије (56,6%) је у периоду од четири недеље пре испитивања било суочено са напетошћу или стресом. Свакодневном притиску и стресу чешће су биле изложене особе између 45 и 54 година старости, женске особе, као и становници Јужне и Источне Србије. Уједно, више становника је било изложено стресу него у 2006. години (43,1%).

 

Коришћење здравствених услуга

· Изабраног лекара опште медицине или педијатра има 91,7% становника Србије. Највећи проценат становника користи услуге лекара опште медицине или педијатра у државној здравственој установи 91%, док само 2,5% у приватној пракси.

· Са друге стране већи проценат становништва има стоматолога у приватној пракси (31,0%) него у државној здравственој установи (26,9%).

· Лекара специјалисту је посетило 40,1% становника Србије, највише становника Београда (46,6%) а најмање становника Војводине (35,4%).

· Здрaвствeна зaштита није била пружена за 18,2% стaнoвникa Србиje, иaкo су имaли пoтрeбу зa њoм и то најчеће из финaнсиjских разлога (24,8%), дугог чекања на здравствену заштиту (16,6%) или удаљености/због превоза (5,7%).

· Услуге приватне праксе користило је 15,1% становника Србије. Ове услуге чешће су користили становници Београда, становници урбаних насеља, особе женског пола и особе највишег образовног профила.

· Када је реч о употреби лекова, 43,4% становника Србије је у периоду од две недеље пре испитивања користило лекове које им је прописао лекар, док је 27% становника користило лекове, биљна средства или витамине који им нису били прописани.

 

Одреднице здравља

· У односу на 2006. годину повећан је проценат гојазног становништва старости 15 и више година и то са 17,3% на 22,1%.

· Нешто мање од половине становника Србије приликом обављања било ког посла углавном седи или стоји, док 72,9% становника свакодневно хода најмање десет минута.

· У поређењу са 2006. годином, проценат одраслог становништва Србије које има исправно мишљење о утицају различитих фактора ризика на здравље се повећао (49,1% у 2006. години наспрам 56,7% у 2013. години).

· Медијске поруке у вези са здрављем прати 47,4% одраслог становништва. Ово чешће чине жене, особе високог образовног профила и становници урбаних насеља.

· Поређење података из 2006. и 2013. године открива да се повећао удео особа у популацији одраслих становника Србије који прати медијске поруке у вези са здрављем (са 31,3% на 47,4%).

 

Стил живота и здравље

· Проценат одраслог становништва које пуши свакодневно или повремено износи 34,7%, што иако је више него 2006. године (33%), није и статистички значајно повећање.

Распрострањеност свакодневног или повременог пушења износи 35,8%, док у популацији становника старих између 15 и 19 година преваленција износи 19,2%. Цигарете свакодневно пуши 29,2% одраслих становника Србије, док чак 17,4% одраслих становника свакодневно пуши 20 или више цигарета. Нажалост, у поређењу са 2006. годином, већи проценат жена свакодневно пуши (25,9% у 2013, а 24% у 2006. години), а практично исти проценат мушкараца: 32,6% у 2013. години спрам 33% у 2006. години.

· У Србији близу 54% становништва конзумира алкохол повремено или стално док је тај проценат у 2006. години износио 40%.

 

Здравствене навике деце

· Удeo дeцe узрaстa 7 дo 14 гoдинa у Србиjи кojи свaкoднeвнo дoручкуjу (93,8%) знaчajнo je вeћи у пoрeђeњу сa 2006. гoдинoм (90,5%).

· Вишe oд пoлoвинe дeцe и млaдих свaкoднeвнo кoнзумирa вoћe (51%), а 56,6% поврће, дoк остали вoћe и поврће кoнзумирajу нeдoвoљнo или гa никaдa нe кoнзумирajу.

· Вишe oд двe трeћинe дeцe (74,2%) свaкoднeвнo пoпиje бaр jeдну шoљу млeкa или млeчних прoизвoдa, штo je знaчajнo вишe oд нивoa кoнзумaциje млeкa из 2006. гoдинe (60,4%).

· Вишe oд 80% дeцe сe нajмaњe jeднoм, двa путa нeдeљнo бaви физичким aктивнoстимa, oднoснo спoртoм (82,3%) штo je нa нивoу из 2006. гoдинe (82%).

· У односу на 2006. годину повећан је проценат гојазне деце и то са 8,5% на 13,7%.

 

Преузето са сајта Министасртва здравља Србије  http://www.zdravlje.gov.rs/

Отворени телефон

 

Исхрана оболелих од рака

 

Часопис "РАК"

 

Самопреглед дојке