slide1 slide3 banner2

Активности друштва - Млади у борби против рака

Издавачка делатност - Преузмите часопис "Рак - спречити, открити, лечити"

Шта је то скрининг?

Скрининг подразумева примену неког прегледа или теста код особа без симптома у циљу што ранијег откривања одређене болести. Скрининг програми организују се на националном или регионалном нивоу. Свима нама добро познат пример било је флуорографисање плућа ради откривања туберкулозе које се примењивало у целој земљи.

Основни циљ организовања скрининга за неко малигно обољење је смањење смртности од те болести на територији обухваћеној програмом. Код великог броја малигних тумора резултати лечења у великој мери зависе од узнапредовалости болести у тренутку постављања дијагнозе. Уколико се болест раније открије, утолико су резултати лечења бољи. Рано откривање омогућава и примену поштедних хируршких интервенција које носе мању инвалидност и краћи опоравак након лечења.

Најбоље ефекте има скрининг у виду организованог програма  када се на прегледе путем писама и заказаних термина позива целокупна циљна популација одређене територије.

Врсте малигних болести за које се скрининг препоручује

За само три врсте малигних болести постоји општеприхваћени став да, уколико постоје могућности, треба организовати скрининг програме: то су рак дојке, рак грлића материце и рак дебелог црева. Већ деценијама се истражују могућности за скрининг неких других малигних болести али још увек не постоје општеприхваћене препоруке због непостојања довољно доброг теста, недовољно убедљивих ефеката скрининга итд. Највише програма организовано је за истраживање ефикасности скрининга за рак простате (ове програме многе организације препоручују упркос њиховим недостацима), плућа (овај скрининг примењивао би се само код тешких пушача; истраживања су још увек у току), желуца (само у популацијама као што је Јапан у којима је учесталост ове болести изузетно висока) или коже.

Скрининг рака дојке

Рак дојке је најчешће малигно обољење код жена у Европи, Северној Америци и Аустралији. Учесталост рака дојке расте са повећањем стандарда; у развијеним земљама, у просеку свака 10. до 14. жена оболи од рака дојке. Истраживање ефеката скрининга за рак дојке започело је шездесетих година. Као скрининг тест користи се мамографија, са или без клиничког прегледа. Резултати рандомизованих трајала у САД, Шведској, Великој Британији и Канади показали су 30% смањење смртности од рака дојке код жена старости 50 до 69 година које су учествовале у скринингу. 

ТЕСТ
Скрининг рака дојке спроводи се мамографијом.

Спровођење клиничког прегледа пре мамографије повећава сензитивност прегледа. Поред тога, свим женама се саветују да почевши од 30. године живота редовно спроводе самопреглед дојки (једном месечно).

УЧЕСТАЛОСТ
Мамографија се спроводи на 2.

ЦИЉНА ГРУПА
У нашој земљи, у скрининг програм за рак дојке уврштене су жене старости од 50 до 69. година старости.

ДРУГИ ТЕСТОВИ
Не постоје докази о ефикасности клиничког прегледа, самопрегледа, термографије, магнетне резонанце или било које друге методе, изузев мамографије као скрининг теста за масовне програме.

 

Скрининг рака грлића материце

Рак грлића материце некада је био најчешћи малигни тумор код жена. Данас је то случај само у "земљама трећег света". У Србији, учесталост рака грлиће материце је веома висока, највиша у Европи! Смањење учесталости инвазивног рака грлића и смањење смртности од ове болести у развијеним земљама приписују се програмима за рано откривање. Национални програми скрининга рака грлића материце постоје у Шведској, Финској, Данској, Холандији и Великој Британији. Програм "Европа против рака" помагао је организовање десет центара за скрининг рака грлића у земљама Европске заједнице, а 1993. године настале су и "Европске смернице за скрининг рака грлића материце".

Препоруке

ТЕСТ
Скрининг рака грлића спроводи се цитолошким прегледом вагиналног бриса (Папаниколау тест). Прегледом се откривају и промене на грлићау које претходе настанку карцинома. Уклањањем ових промена спречава се настанак инвазивног канцера.
УЧЕСТАЛОСТ
Тест треба спроводити на годину дана три године за редом, а онда се може спроводити на 3 године.
ЦИЉНА ГРУПА
Према националним препорукама за нашу земљу, у скрининг програм су уврштене жене од 25 до 62. године старости.

ДРУГИ ТЕСТОВИ
Уместо класичног цитолошког прегледа размаза бриса грлића могу се користити модофиковани цитолошки тесови који имају нешто већу сензитивност (осетљивост) од Папаниколау теста.

Неке земље увеле су ХПВ тест (одређивање знакова гениталне инфекције онкогеним типовима хуманог папилома вируса) као основни скрининг теста или примењују комбинацију оба теста ( ХПВ и цитолошког).

Скрининг рака дебелог црева

Рак дебелог црева је друго по учесталости малигно обољење и код жена и код мушкараца у Европи. Као скрининг тест препоручује се тест на присуство скривене крви у столици (ФОБТ). У случају позитивног налаза, особа се упућује на колоноскопију. Колоноскопија омогућава откривање и уклањање преканцерозних промена (полипа) дебелог црева, чиме се спречава настанак канцера.

Препоруке

ТЕСТ
Преглед столице на скривено крварење. У случају позитивног налаза, особа се упућује на колоноскопију.

ЦИЉНА ГРУПА
У нашој земљи скрининг програмом обухваћени су мушкарци и жене од 50. до 74. године старости.

УЧЕСТАЛОСТ
Имунохемијски тест треба радити једном у две године. У случају позитивног теста (присуства крви), особа се упућује на колоноскопију.

ДРУГИ ТЕСТОВИ
Око примене флексибилне сигмоидоскопије или колоноскопије као скрининг тестова још увек не постоји довољно података, те се не препоручују као скрининг методе за масовне скрининг програме.

Скрининг рака простате

Рак простате је најчешћи малигни тумор код мушкараца у развијеним земљама света. Његова учесталост изразито расте са годинама старости.
Највећи проблем у организовању скрининг програма за ово обољење представља сазнање да је велики број карцинома простате (9 пд 10) латентан. Латентни карциноми откривају се случајно или у склопу програма за рано откривање; они годинама остају у стању мировања, углавном не проузрокују готово никакве сметње и немају тенденцију ширења.
Нажалост, латентне карциноме немогуће је разликовати од оних других, агресивних у почетној фази. Организовањем скрининг програма откривају се почетни карциноми простате који лекаре стављају у дилему - да ли одмах започети лечење (операција или зрачење, при чему обе методе успешно отклањају тумор али могу имати и нежељене нузефекте) или сачекати знаке агресивности болести (и на тај начин ризиковати да дође до ширења и лошије прогнозе болести). Због тога се, поготово у Европи, не препоручује организовање масовних програма скрининга за рак простате. Као скрининг тестови испитивани су:
-тестирање крви на простата-специфични антиген (ПСА)
-дигитални ректални преглед
-трансректални ултразвук простате.
Најчешће коришћена метода је ПСА тестирање. Највећа мана овог теста је његова недовољна специфичност - тест може бити позитиван и код других обољења.

За сада се не препоручује организовање скрининг програма за рак простате.

Отворени телефон

 

Исхрана оболелих од рака

 

Часопис "РАК"

 

Самопреглед дојке