slide1 slide3 banner2

Активности друштва - Млади у борби против рака

Издавачка делатност - Преузмите часопис "Рак - спречити, открити, лечити"

ЕПИДЕМИОЛОШКА СИТУАЦИЈА

Сваке године у свету од рака оболи преко 14 милиона особа. Процењује се да тренутно у свету има скоро 33 милиона особа којима је у последњих 5 година откривено малигно обољење и које су или завршиле лечење или је лечење још увек у току. Малигна обољења су други по учесталости узрок смрти у свим развијеним и развијенијим земљама, одмах иза болести срца и крвних судова.

У Србији, сваке године од рака оболи око 33.000 особа (подаци Института за јавноздравље Србије за 2011. годину).Код мушкараца, најчешће се ради о малигним туморима плућа, дебелог црева, простате и желуца. Код жена, најчешћи су малигни тумори дојке, дебелог црева, грлића материце, плућа и тела материце.
Број оболелих и умрлих од малигних обољења је у непрекидном порасту. Наиме, ова обољења су само у малом проценту резултат деловања генетских фактора; сматра се да већина случајева настаје под утицајем нашег понашања и утицаја средине. Савремени начин живота подразумева промене у навикама, начину исхране, физичкој активности, као и изложеност све већем броју штетних утицаја из околине, што све резултира повећањем ризика за малигне болести. Најбољи начин борбе против малигних болести представљају проналажење начина за смањење ризика и превенција. Истраживачи процењују да би се применом свега онога што се зна о превенцији канцера спречио настанак до две трећине случајева. Међутим, превенција рака није увек могућа. Када се болест појави, успешност њеног лечења зависиће на првом месту од стадијума болести у тренутку постављања дијагнозе. Због тога велики значај има и тзв. секундарна превенција, односно рано откривање болести.


Узрочници рака и могућности превенције
Малигна обољења проузрокована су како спољашњим (хемијске материје, зрачење, вируси) тако и унутрашњим факторима (хормони, имуни статус, наслеђене мутације). Узрочни фактори могу деловати заједно или у низу, доводећи до промена које воде настанку малигне болести. Од изложености до појаве канцера најчешће прође 10 и више година. Повезаност између болести и изложености специфичном агенсу или факторима обично се изражава путем различитих степена ризика. Познавање ових ризика неопходно је за превенцију канцера. Фактор ризика може бити нека лична навика, генетска карактеристика или изложеност познатом канцерогеном агенсу која повећава вероватноћу да ће та особа оболети од одређеног малигног обољења. Малигна обољења (као и кардиоваскуларна и нека друга хронична обољења) под великим су утицајем нашег понашања и наших навика. То је јако битно, с обзиром да нам пружа могућност да на њих у великој мери утичемо.
Како смањити ризик од оболевања, тј. како спречити појаву малигних тумора спада у домен тзв. примарне превенције. Најзначајнији познати фактори ризика за малигна обољења су:

  • ПУШЕЊЕ
  • НЕПРАВИЛНА ИСХРАНА
  • НЕДОВОЉНА ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ
  • ОДРЕЂЕНЕ ИНФЕКЦИЈЕ
  • ПРЕКОМЕРНО ИЗЛАГАЊЕ СУНЦУ
  • НАСЛЕДНИ (ГЕНЕТСКИ) ФАКТОРИ

Cматра се да је свега 10% случајева рака проузроковано генетским факторима. Највећи део, 90%, настао је под утицајем нашег понашања или штетног деловања из околине. Иако још увек не знамо тачно све механизме настанке рака, знамо са сигурношћу да је највећи део малигних болести могуће спречити.

ЗАШТО ТРЕБА ПРЕСТАТИ СА ПУШЕЊЕМ?

Дувански дим се састоји од више од 7500 хемијских једињења, од којих су 80 познати канцерогени, тј. једињења за која је доказано да могу довести до појаве рака. У дуванском диму има никотина, угљенмоноксида, амонијака, катрана, бензена, фенола, уретана, хемијских једињења која су саставни делови инсектицида... Никотин представља један од главних разлога због којег се пушачи не одричу своје навике.
Никотин је супстанца која доводи до зависности од дувана. Ова зависност се данас уврштава у психијатријске поремећаје заједно са зависношћу од хероина, кокаина или алкохола. Поред тога, никотин има и акутно токсично и канцерогено деловање.

Са сваким димом...
Са сваким димом који увучете у своја плућа излажете организам дејству свих ових хемикалија. Никотин, који се издваја из дуванског дима, врло брзо доспева у мозак и мишиће. Долази до убрзаног рада срца и повишеног притиска, а успорава се проток крви кроз мале крвне судове. Смањење протока крви кроз крвне судове доводи до снижења температуре коже. Никотин изазива и промене у активности мозга и повећано лучење стомачних сокова.

Тешке дугорочне последице
Канцерогени из дуванског дима одговорни су за 90% случајева рака плућа и значајан проценат случајева рака грла, усне шупљине, желуца, мокраћне бешике, гуштераче... Дуван је одговоран за једну трећину укупне смртности од свих малигних болести!

Дувански дим повећава и ризик од обољења срца и крвних судова: коронарну болест срца, инфаркт, шлог... Дуван је одговоран за једну петину смртности од свих кардиоваскуларних болести!

Мало рачунице
у Србији сваке године умире око 100.000 особа, при чему су најчешћи узроци смрти обољења срца и крвних судова (око 60.000 особа) и рак (21.000 особа). Ако сад погледамо која је улога пушења у настанку ових болести. Може се израчунати: дуван сваке године убије 16.000 становника Србије! Дакле читаво једно место величине на пример Сокобање или Лајковца, могло би се спасити сваке године применом само једне мере- искорењавањем навике пушења.

Ако престанете са пушењем...
Већ два сата по престанку пушења организам почиње да се опоравља. Никотин нестаје из крви и, после десет сати, крвни притисак и рад срца постају нормални. Два дана касније сав угљен-моноксид је излучен и плућа постају много ефикаснија. Осећаћете се свежијим, а чуло мириса ће вам се потпуно повратити. Кроз недељу дана почећете да кашљете, јер ће се нагомилана флегма расплињавати. То ће трајати око три недеље, а после тога, ваша ће плућа боље функционисати. Већ после месец дана имаћете више енергије, јер ће се побољшати проток крви кроз ваше тело. Ваш тен постаје чистији, кожа добија здравију боју, коса престаје да се ломи. После годину дана вероватноћа да умрете од неког срчаног обољења сведена је на половину у односу на пушаче.
Добробит се наставља и даље, тако да се после десет година ризик од рака плућа враћа на нижи ниво, сличан ономе код непушача.

ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ КАО ПРЕВЕНЦИЈА БОЛЕСТИ

Ако вам је професија таква да су вам активности мале или скромне, шетајте оштрим ходом један сат или радите неку сличну вежбу сваког дана, а вежбајте интензивно бар један сат укупно недељно. Резултати бројних истраживања указују да редовна физичка активност доприноси превенцији малигних обољења. Физичка активност у сваком животном добу је такође важна као заштита против повећаног ризика од малигних и кардиваскуларних обољења повезаних са претераном телесном тежином и гојазношћу. Савремени начин живота повезан је углавном са смањеном количином физичке активности. Због тога се свима којима је професија повезана са дуготрајним седењем или стајањем препоручује следећи рецепт за одржавање оптималног нивоа физичке активности:
пола сата до сат дневно оштрог хода или неке сличне умерене физичке активности + пола сата до сат недељно интензивних вежби.
Свако од нас треба да ради на постизању овог циља на начин који му одговара. Ако немате на располагању читав сат времена који можете посветити интензивном вежбању, сасвим је у реду да то поделите на краће вежбање, више пута. Ако не можете или не волите дуго да ходате, постоји много других активности које могу задовољити ваше потребе. Међутим, пре него што почнете са било каквим интензивнијим вежбама, поготово ако имате неко хронично обољење, молимо Вас да се о вежбању посаветујете са Вашим лекаром.
Како постићи здрав ниво физичке активности

Ево тек неколико примера активности које могу допринети добром здрављу. Постоје и многе друге активности које су такође благотворне, од куглања до аеробика у води. Оно што је најважније, јесте одабрати активност у којој уживате тако да јој се посвећујете редовно.
Примери за свакодневне умерене физичке активности које можете уврстити у свој свакодневни програм:
1 сат брз ход
лагана вожња бицикла
рад у башти
одбојка
голф
45 минута пешачење у природи
оштрија вожња бицикла
играње
клизање
скијање
ходање на скијама
скијање на води ;
30 минута било каква снажна - енергична активност .

Уколико желите да проведете мање времена вежбајући, одаберите неку тежу - заморнију активност.
Примери за интензивне активности (укупно пола сата до сат недељно):
1 сат оштар ход узбрдо
пењање уз степенице
скијање ван стаза
пливање - прсно
тенис 45 минута
вожња бицикла
трчање
интензивно вежбање (вежбе обликовања, аеробик...)
гацање по плићаку
пливање - краул 30 минута
кошарка
рукомет
хокеј
фудбал

Сами направите план! Уколико имате могућности, одаберите неку формалну физичку активност у којој уживате, као на пример тенис или вожњу бициклом. Ако немате довољно времена, импровизујте неформалне вежбе током дана нпр. пењањем уз степенице на послу. Можете прибећи и не тако пожељним али неизбежним кућним пословима као што су прање прозора, сакупљање лишћа у дворишту или било шта слично. Уколико Вам здравствено стање и кондиција то дозвољавају, количину физичке активности можете повећати онолико колико Вам то одговара. Оно што је најважније је да одаберете активност у којој уживате, тако да је практикујете редовно.

ПРЕПОРУКЕ ЗА ПРАВИЛНУ ИСХРАНУ

Процењује се да би се одговарајућим изменама у исхрани, контролом телесне тежине и физичким активностима могло спречити чак 30-40% случајева рака. С обзиром на учесталост ове болести у свету, то би значило спречити оболевање 3 до 4 милиона особа годишње. Иако још увек не знамо тачну улогу свих врста намирница, њихових састојака и начина исхране, постоје опште препоруке за "здрав начин исхране" којим се може смањити ризик како за малигна обољења тако и за обољења срца и крвних судова.

1. Бирајте храну претежно биљног порекла
Исхрана треба да буде богата воћем, поврћем, легуминозама и житарицама. Овакав тип исхране делује превентивно у односу на више типова малигних обољења и то на следеће начине: - директно - зато што садржи састојке који делују заштитно; - индиректно - због одсуства потенцијално штетних састојака који се обично налазе у храни животињског порекла; - нискокалорична исхрана спречава гојазност која спада у факторе ризика за неке туморе.

2. Водите рачуна о телесној тежини
Трудите се да не добијете више од 5 кг у односу на тежину коју сте имали по преласку у одрасле особе. Гојазност повећава ризик за малигна обољења ендометријума (материце), дојке код жена после менопаузе, дебелог црева, бубрега. Особе које су биле гојазне у детињству и током адолесценције више су склоне гојазности и у својим каснијим годинама.

3. Физичка активност је неопходна
Уколико се на радном месту слабо крећете, организујте себи: -свакога дана по један сат оштрог хода или неке сличне активности -укупно један сат недељно интензивнијих вежби. Редовна физичка активност делује и смањује ризик за рак дојке, дебелог црева и плућа. Поред тога, спречава и настанак гојазности и ризике које гојазност носи, нарочито обољења срца и крвних судова.

4. Једите што више воћа и поврћа*
Једите воће и поврће више пута дневно (бар 5 оброка односно 400 до 800 грама на дан) током целе године.
(* Легуминозе односно зрнасто поврће -пасуљ, грашак, сочиво - уврштени су у групу "остала храна биљног порекла")
Исхрана богата воћем и поврћем смањује ризик за настанак рака уста и ждрела, једњака, плућа (нарочито зелено поврће), желуца (посебно сирово поврће, зелено поврће, лук, шаргарепа, парадајз и цитрусно воће) и дебелог црева. Поред тога, воће и поврће вероватно делује заштитно и у односу на рак гркљана, гуштераче, дојке, мокраћне бешике а можда и јетре, јајника, ендометријума, грлића материце, простате, штитне жлезде и бубрега. Воће и поврће садрже влакнасте материје, витамине, минерале и друге биоактивне састојке.
Ови појединачни састојци утичу на ризик за поједине типове тумора:
- исхрана богата влакнастим материјама смањује ризик за рак дебелог црева, дојке и гуштераче;
- исхрана богата витамином Ц смањује ризик за рак желуца, усне дупље, једњака и ждрела;
- исхрана богата природним каротеноидима вероватно смањује ризик за рак једњака, желуца, дебелог црева, дојке и материце, итд.
Препоручује се да свакога дана имате бар 6 порција воћа и поврћа. То ћете лакше постићи уколико: - уврстите воће и/или поврће у сваки оброк - изаберете воће или поврће за "грицкалице". Под порцијом се подразумева око 80 грама воћа или поврћа.
Једну порцију воћа може чинити:
- 1 јабука (средње величине), банана или поморанxа
- 1/2 шоље воћне салате, компота или воћа из конзерве
- 3/4 шоље воћног сока и сл.
Једну порцију поврћа може чинити:
- 1 шоља сировог зељастог поврћа (купус, зелена салата)
- 1/2 шоље бареног/куваног поврћа
- 3/4 шоље сока од поврћа (шаргарепа, парадајз).
Просечна калоријска вредност воћа и поврћа је око 35 кцал/100г али ће енергетска вредност оброка зависити од начина припремања односно додавања шећера, масноћа или других састојака. Препоручене количине воћа и поврћа чине око 7% укупног калоријског уноса.

5. Остала храна биљног порекла
Једите 600-800 грама хране биљног порекла која је богата скробом или беланчевинама. У ову групу спадају:
житарице; зрнасто поврће
- пасуљ, грашак, сочиво ...; кртоласто поврће
- кромпир, репа ... као и шаргарепа, бела зелен и сл.
Оваква храна, по могућности минимално обрађена, треба да чини 45-60% укупног калоријског уноса, док рафинирани шећер треба да чини мање од 10%. Интегралне житарице имају предност над прерађеним (рафинираним). Ова група намирница садржи влакнасте материје, витамине (Б, Ц, Е, каротеноиде) и друге састојке који делују заштитно у односу на малигна обољења. Влакнастих материја има доста у житарицама и зрнастом поврћу. Оне смањују ризик за рак дебелог црева, дојке и гуштераче. Насупрот њима, храна богата рафинираним шећером повећава ризик за рак дебелог црева.Препоручује се 7 или више порција (уколико је просечна око 80 грама) дневно, при чему једну порцију може чинити:
- 1 парче хлеба
- 1 шоља инстант житарица (разне врсте пахуљица, Цорн Флакес и сл.)
- 1/2 шоље куваних житарица, пиринча или теста и сл.

6. Не пијте алкохолна пића
Алкохолна пића се не препоручују. Ако их ипак конзумирате, ограничите их на једно пиће дневно. Труднице, деца и адолесценти не би уопште смели да пију. Под једним пићем подразумева се 1 чаша од 250 мл пива или 1 чаша од 100 мл вина или 1 чашица (25 мл) жестоког пића. Алкохол повећава ризик за малигне туморе уста, ждрела, гркљана и једњака, нарочито ако је особа и пушач. Алкохол повећава и ризик за рак јетре, а вероватно и за рак дебелог црева и гуштераче.

7. Ограничите употребу црвеног меса
Избаците из исхране црвено месо (свињетину, говедину, јагњетину) или ограничите његову употребу на мање од 80 грама дневно. Уместо црвеног меса једите рибу, живинско месо или евентуално дивљач. Храна богата месом и месним прерађевинама повећава ризик за рак дебелог црева, а вероватно и других органа. Поред тога, ова храна садржи и доста масноћа. Масноће животињског порекла повећавају ризик и за рак плућа, дојке, простате и ендометријума (материце). За употребу меса не постоји доња граница - сматра се да исхрана може бити задовољавајућа и без меса, нарочито ако се користи разноврсна храна биљног порекла.

8. Ограничите употребу масноћа
Ограничите употребу масне хране, нарочито животињског порекла. Користите умерене количине биљних масноћа. Масноће би требало да чине од 15 до 30% укупног калоријског уноса. Исхрана богата масноћама животињског порекла повећава ризик за малигне туморе дојке, дебелог црева, плућа, простате и ендометријума (материце).

9. Ограничите употребу соли и слане/усољене хране
Ограничите употребу соли и усољене хране. Одрасле особе не би требало да уносе више од 6 грама соли (нешто више од једне кафене кашичице) на дан. За децу је горња граница упола мања. При припремању хране, сведите употребу соли на минимум - користите друге зачине за постизање доброг укуса. Ограничите употребу већ посољених готових намирница.

10. Храна загађена микотоксинима
Немојте јести храну која је, због дугог стајања на спољашњој температури, можда загађена микотоксинима. Уколико се неке врсте намирница као што су житарице или зрнасто поврће чувају у неодговарајућим условима (влажним и топлим) дуже време, долази до размножавања гљивица чији се продукти, микотоксини, сматрају канцерогеним. Микотоксини, а нарочито афлатоксин, повећавају ризик за рак јетре.

11. Избегавајте препечену храну, роштиљ, усољену и димљену храну
Не једите препечену или загорелу храну. Избегавајте месо или рибу печену директно на пламену (роштиљ). Избегавајте усољено и димљено месо. Претераном термичком обрадом хране, нарочито меса и рибе, долази до стварања канцерогених једињења која повећавају ризик за рак желуца и дебелог црева. Приликом димљења хране, у храну доспевају канцерогени продукти сагоревања дрвета. Препорука је да се приликом термичке обраде хране, нарочито рибе и меса, користе релативно ниже температуре и да се храна припрема путем барења, динстања, кувања на пари и печења.

12. Коришћење препарата витамина, минерала...
За оне који се придржавају претходних препорука, примена ових препарата у циљу смањења ризика за малигна обољења је вероватно непотребна. Податке да исхрана богата витамином Ц, каротеноидима и другим састојцима делује заштитно у односу на многа малигна обољења, не треба схватити као препоруку да се користе фабрички препарати који их садрже - боље је придржавати се препорука о разноврсној исхрани претежно биљног порекла. Уколико користите неки од препарата, придржавајте се препоручених дневних доза јер претеране дозе могу имати штетне (токсичне) ефекте.

ОПРЕЗНО НА СУНЦУ

Сви се слажемо у тврдњи да без сунца нема живота. Добро је како за наше тело, тако тако и за наше расположење. Међутим, не треба заборавити да прекомерно и неопрезно излагање сунцу може бити веома опасно.
Последице прекомерног сунчања
Прекомерно излагање сунцу, односно ултраљубичастим (ултравиолетним - УВ) зрацима:
-оштећује кожу и убрзава њено старење
-повећава ризик за рак коже
-може довести до оштећења очију
-може довести до пролазног пада имунитета.
УВ индекс
УВ индекс представља меру јачине сунчевог УВ зрачења. Његова вредност зависи од географске позиције, надморске висине, доба године, стања озонског омотача, облачности. Снег или друге површине које рефлектују УВ зраке (површина мора, реке) повећавају количину УВ зрака коју особа прими.
УВ индекс се одређује дневно за одређено подручје и за одређено доба дана (подне). Он нам даје дневну прогнозу очекиваног ризика од излагања сунцу и то путем скале која се креће од 0 до 10 и више.
-0 до 2 минимални ризик
-3 до 4 низак ризик
-5 до 6 умерени ризик
-7 до 9 висок ризик
-10 и више веома висок ризик.
Излагање УВ зрацима у соларијуму, без обзира на врсту соларијума односно врсту УВ зрачења коју емитује, има исте ефекте као и излагање сунцу.

Како се заштитити?

Има начина да се заштитите од од сунца. Не треба одустати од летовања, већ треба предузети одговарајуће мере заштите приликом сваког излагања сунцу.
1. Користите средства за сунчање. Кад год излазите из куће, макар и на кратко, заштитите изложене делове тела препаратом за сунчање (млеко или уље за заштитиним фактором - &апос;СПФ&апос;- најмање 15). Средство треба поново нанети сваких неколико сати, а обавезно после пливања или интензивног знојења. Исто се понашајте и када је облачно. Наиме, велики део опасних УВ зрака продире и кроз облаке, па је заштита неопходна и онда када се сунце не види.
2. Носите заштитну одећу и наочари за сунце. Када сте на сунцу, заштитите кожу одговарајућом одећом дугих рукава и дугих ногавица. Одећа од светлог, густо тканог памучног материјала зауставиће највећи део УВ зрачења. Насупрот томе, лагани синтетички материјали представљају слабу заштиту. Обавезно носите шешир. Наочари са УВ филтером штите не само очи, већ и осетљиву кожу око очију.
3. Клоните се сунца од 11 до 16ч! У периоду од 11 до 16ч, када је сунце најјаче, немојте се сунчати или дуже излагати сунцу без заштитне одеће.
4. Не заборавите на децу! Исте заштитне мере обавезно примените и код деце. На мору, деца велики део дана проводе у води која не само да спира средство за сунчање, већ и рефлектује сунчеве зраке повећавајући количину УВ зрачења. Сматра се да опекотине од сунца у детињству повећавају ризик за настанак малигнома коже.
5. Обратите пажњу на појаву било каквих промена на Вашој кожи. Рак коже је најчешће малигно обољење, али има одличну прогнозу уколико се открије на време. Планоцелуларни и базоцелуларни карциноми се веома успешно лече и изузетно ретко могу угрозити живот; међутим, малигни меланом је далеко озбиљније обољење чији исход зависи првенствено од узнапредовалости у тренутку откривања. Приметите ли било какве промене на кожи или постојећим младежима (промену боје или облика младежа, влажење или крварење), одмах се обратите лекару.

Мр сц. мед. др Ана Јовићевић
Епидемиолог
Институт за онкологију и радиологију Србије

Отворени телефон

 

Исхрана оболелих од рака

 

Часопис "РАК"

 

Самопреглед дојке