slide1 slide3 banner2

Активности друштва - Млади у борби против рака

Издавачка делатност - Преузмите часопис "Рак - спречити, открити, лечити"

ОПШТИ ПРИНЦИПИ ЛЕЧЕЊА РАКА

ХИРУРШКО ЛЕЧЕЊЕ карцинома условно се може применити код свих малигних тумора. Овакво лечење може бити примарно, којим се подразумева уклањање читавог тумора са ивичном зоном здравог ткива. Циљ је излечити пацијента од карцинома одстрањивањем читаве туморске масе. Хируршка техника може бити: локална ексцизија (туморектомија) или широка ексцизија (дисекција у целости). Такође, хируршко лечење може бити адјувантно које подразумева уклањање тумора, да би се смањио ризик појаве карцинома (профилактичка хирургија). "Салваге" хирургија подразумева одстрањење преосталог туморског ткива по примени неуспелог конзервативнијег примарног лечења. Палијативно лечење се користи да побољша комфор пацијента.

ЗРАЧНА ТЕРАПИЈА се користи у убијању ћелија рака високоенергетским јонизујућим зрачењем. Она је локална терапија, јер се уништавају малигне ћелије само у региону који се зрачи. Доза зрачења се дефинише бројним факторима који укључују радиосензитивност тумора, толеранцију нормалног здравог ткива и волумен ткива који се зрачи. Укупна доза зрачења се обично даје подељена у неколико мањих доза (фракција) јер би третман у једној дози узроковао велика оштењења. Зрачна терапија може бити вид примарног лечења, али и као комбиновано лечење (хирургија и радиотерапија, радиотерапија и хемиотерапија). Зрачна терапија такође може да се користи у профилактичке сврхе, а и као палијативно зрачење у циљу превенције симптома метастаза код пацијената са дисеминованом болешћу.

ХЕМИОТЕРАПИЈА је први терапијуски избор за многе карциноме и за разлику од хирургије и радиотерапије може доспети до сваког метастатског места. Циљ хемиотерапије је излечење, контрола болести или палијација симптома. Може се давати као неоадјувантна или као адјувантна или као системска терапија. На основу механизма деловања хемиотерапијски агенси се деле на алкилирајуће агенсе, антиметаболите, антитуморске антибиотике, биљне алкалоиде. Примењују се тј. апликују на следеће начине: пер ос, интравенски, интрамускуларно, интракавитарно, интраперитонеално, интратекално, интраплеурално, интраартеријски и локално.

ХОРМОНО ТЕРАПИЈА се користи у терапији неких типова тумора, мењањем околине где је тумор настао. Специфичан механизам дејства није довољно познат, али је ова група лекова ефикасна код хормонски зависних тумора као што су тумори дојке, простата, тестиса.

МОДИФИКАТОРИ БИОЛОШКОГ ОДГОВОРА подразумевају: Агенсе који појачавају, обнављају или мењају имуни одговор организма на тумор, Агенсе са директном цитотоксичном активношћу, Агенсе који мењају биолошко понашање тумора или неке друге биолошке карактеристике.

ЛИМФОКИНИ утичу на понашање ћелија имуног система који секретују активирани Т -лимфоцити. Они су подгрупа веће фамилије протеина - цитокини. У цитокине спадају интерферони и то ???? Поседују антитуморско дејство у неким малигнитетима. Најуобичајенији начин примене је у виду субкутаних ињекција. Фактори стимулације колонија (ЦСФ) су цитокини, који регулишу стварање, сазревање и функцију ћелија хематопоетског ситема. Ови фактори су добили име на основу ћелијске линије коју предоминантно стимулишу. Г-ЦСФ (гранулоцити), ГМ-ЦСФ (моноцити), еритропоетин.

ГЕНСКА ТЕРАПИЈА подразумева манипулације генетстким материјалом пацијента у циљу његовог излечења. Група гена тзв. онкогена може нормалну ћелију превести у малигну, што чини основу карциногенезе. Онкогени нормално постоје у ћелијама и служе за регулацију раста и сазревање ткива. Друга група гена тзв. тумор-супресор гени омогућују онкогенима да се испоље и на тај начин доведу до развоја тумора. Интерлеукини представљају групу цитокина, који контролишу специфични имуни одговор.

Отворени телефон

 

Исхрана оболелих од рака

 

Часопис "РАК"

 

Самопреглед дојке