slide1 slide3 banner2

Активности друштва - Млади у борби против рака

Издавачка делатност - Преузмите часопис "Рак - спречити, открити, лечити"

Малигне болести данас представљају други по учесталости узрок смртности, после кардиоваскуларних обољења, са тенденцијом даљег пораста. Због учесталости, тежине и озбиљности ових болести, свакодневно се улажу огромни напори да се усаврше стара и развију нова средства за њихово што раније откривање и што прецизније постављање дијагнозе, све у циљу побољшања резултата лечења. Та средства једним именом називамо дијагностичким имиxинг методама (од енглеске речи имаге - слика) тј. методама које, користећи различите принципе рада и техничка решења, приказују слике унутрашњих структура организма и промена на њима. Дајемо преглед метода које, после нешто више од 100 година постојања радиолошке дијагностике, данас користимо, основне принципе њиховог функционисања и улогу у дијагностиковању малигних болести.

Класичне дијагностичке методе

Савременим дијагностичким средствима попут ултразвука, компјутеризоване томографије, магнетне резонанције и позитронске емисионе томографије располажемо тек у последњих тридесетак година. Пре тога су се користиле, а у великој мери се и данас користе, класичне методе прегледа, које се заснивају на класичном рентгенском снимању појединих структура у организму (са или без контрастних средстава) или методе које користе савитљиве оптичке уређаје и видљиву светлост за директно гледање шупљих органа или телесних шупљина да би се откриле промене на њима (ендоскопске методе). Класично рентгенско снимање плућа и срца, најстарија метода, и данас је у широкој употреби. Јефтина, релативно нешкодљива, брзо изводљива, готово универзално доступна, користи се у скоро свим дијагностичким испитивањима. У дијагностици малигних болести се користи као полазна тачка у откривању тумора плућа и средогрудја, као и за откривање секундарних туморских творевина у плућима, које потичу од других тумора (метастаза). Класично рентгенско снимање костију је још увек веома распрострањено, као полазна тачка у откривању примарних тумора костију и хрскавица и метастатских промена на костима, које потичу од других тумора, првенствено тумора дојке, простате и штитасте жлезде. Рентгенско снимање и посматрање (радиографија и радиоскопија) органа за варење уз помоћ баријумског млека или пасте као контрастног средства, представља полазно испитивање код болести једњака, желуца, танког и дебелог црева. Ендоскопске методе подразумевају употребу савитљивих оптичких уређаја помоћу којих се директно гледа унутрашњост једњака, желуца и црева, душника и душница, изглед њихове слузнице и утврђује евентуално постојање израштаја, сушења, гризлица или других промена на њима. Ове методе су веома распрострањене и користе се заједно са претходно описаним, као и новим у дијагностици разних болести органа за варење и дисање. Треба поменути и контрастна снимања бубрега, мокраћних путева, мокраћне бешике, крвних судова, јер и ове методе још увек имају значај у савременој дијагностици.

Савремене дијагностичке методе

Мамографија, иако по техници припада класичним методама прегледа јер користи класичан рентгенски апарат и рентген филмове, апсолутно представља ствар данашњице. То је посебна врста рентгенског снимања које се користи за добијање детаљних слика дојки, што се постиже употребом X зрачења мале енергије у комбинацији са врло осетљивим рентген филмовима. Основни задатак ове врсте прегледа је рано откривање злоћудних тумора дојке, од чега највише зависи успех лечења. Отуда и основна подела мамографије на: скрининг и дијагностичку. Скрининг мамографија представља снимање дојки код жена које не осећају никакве симптоме болести са циљем да се евентуално присуство злоћудног тумора открије у најранијој фази, тј. када је толико мали да не формира чвор који жена може напипати или не може да буде откривен клиничким прегледом. Дијагностичка мамографија се ради када већ постоје неки знаци болести (цурење из дојке, присуство чворића) у циљу утврђивања тачне величине и положаја тумора, изгледа околног ткива дојке. Данас је у свету само мамографијау редовној, свакодневној употреби као средство за рано откривање злоћудних тумора дојке. Иако су у току истраживања и процене о увођењу магнетне резонанције код младих жена и жена са силиконским имплантима у дојкама код којих мамографија не даје задовољавајуће резултате, мамографија ипак представља "златни стандард" у откривању малигних тумора дојке.

Ултразвук је релативно јефтина и брза дијагностичка метода прегледа, изванредна за независно испитивање великог броја органа и патолошких стања на њима, без употребе рентгенског зрачења. Данас је у широкој употреби приликом испитивања стања органа трбушне дупље, крвних судова, меких ткива, док је у гинекологији и акушерству практично неопходна. Такође, користи се и приликом узимања узорака ткива за патохистолошки преглед (биопсија). Први ултразвучни апарати су се појавили током шездесетих година 20. века када је принцип рада сонора, развијен за војне потребе током Другог светског рата, примењен на медицинским дијагностичким уређајима. Процес снимања подразумева стављање малог уређаја, званог сонда, на кожу дела тела који се снима. Сонда одашиље сноп, за ухо нечујних звучних таласа високе фреквенције, који улазе у тело и одбијају се од појединих структура у њему, на различите начине. Одбијене таласе иста сонда детектује, претвара их у електричне импулсе, које потом рачунар ултразвучног апарата претвара у слику.

Компјутеризована томографија (ЦТ) комбинује употребу дигиталног компјутера и ротирајуће рентгенске цеви за стварање серије слика попречних пресека људског тела. Овај уређај се заснива на истом принципу као и класичан рентгенски апарат. Продорни X зраци (рентгенски) који су у ствари електромагнетни таласи исте природе као и видљива светлост само много веће енергије, пропуштају се кроз тело при чему бивају апсорбовани у различитом степену од различитих структура у телу. За разлику од класичног рентген апарата, где зраци који прођу кроз тело оставе траг на рентгенском филму (једно снимање - једна слика), код компјутеризоване томографије рентгенска цев се окреће око болесника за 360 степени, а зраци који прођу кроз тело се детектују помоћу низа детектора поређаних у круг. Тако добијени подаци се помоћу компјутера претварају у серију слика попречних пресека тела. Први компјутеризовани томограм је направљен 1972. године од стране британског инжењера Годфрија Хаунсфилда (добитник Нобелове награде) и јужноафричког лекара Алана Комрака, док је у широку употребу ушао око 1980. године. Данас постоји око 30.000 ових апарата широм света, док их је само у САД око 6000. За разлику од ранијих апарата, када је преглед грудног коша трајао и по неколико сати, данас се такав преглед обави за 5-10 секунди.

Магнетна резонанција (МРИ) користи енергију магнета и радио таласе за стварање слика пресека људског тела.magnet Главна компонента ових апарата је велики цевасти или цилиндрични магнет јачине 0,5 - 1,5 Тесла, тј. магнетно поље 30.000 пута јаче од магнетног поља целе планете Земље. Суштина је да се протеини водоника (којих је у телу огроман број, јер преко 50% човековог тела чини вода) оријентишу у правцу магнетног поља, избаце из равнотеже да би приликом повратка у исто створили мале електричне импулсе, које апарат региструје, а компјутер обрађује и претвара у слику. Цео преглед траје од 10 минута до једног сата, што зависи од врсте прегледа и типа апарата који се користи. Основна дијагностичка предност магнетне резонанције над компјутерском томографијом је у томе што компјутеризована томографија приказује углавном само слике попречних пресека кроз тело, док магнетна резонанција може те пресеке да направи у било којој равни. Први прототипови ових апарата су тестирани у клиничкој пракси 1980. године, док је комерцијална употреба почела 1984. године. Данас их у целом свету има више од 10.000. Позитронска емисиона томографија (ПЕТ) данас представља најнапреднију дијагностичку технологију која је у употреби за рано и прецизно откривање злоћудних тумора и њихово поновно појављивање. Заснива се на принципу откривања и расподеле радиоактивним материјалом обележеног шећера у организму, који региструје гама камера док тако добијене податке рачунар претвара у слику. Позитронска емисиона томографија се истражује током последњих 30 година. Све до недавно је само неколико институција у свету имало ово моћно дијагностичко оруђе, али је у последњих 15 година број центара који га имају порастао на 500 у САД и 250 у остатку света. Позитронска емисиона томографија пружа информације о биохемијским процесима у организму и функционисању ћелија, пре него о анатомији и структури, као што то чине ултразвук, компјутеризована томографија или магнетна резонанција. Као резултат тога, могуће је открити абнормалности или туморе који би у противном остали неоткривени, тако да ова метода прегледа у многим случајевима представља кључ раног откривања и прецизног лечења малигних болести. Улога радиолошких метода прегледа у откривању малигних болести Подразумева три основна задатка:

1. Рано откривање болести код наизглед здраве особе, која нема никакве знаке или симптоме болести у циљу проналажења злоћудног тумора док је још мали и у тој фази високо излечив. Постиже се систематским снимањем што веће популације.

2. Што је могуће прецизније утврђивање локализације и величине тумора код болесника који већ има неке знаке болести, однос тог тумора према околини (суседним органима, телесним шупљинама, крвним судовима итд.), захваћеност лимфних жлезда у околини тумора, као и присуство удаљених туморских огњишта у другим деловима организма (тзв. метастазе). Све ово се ради да би се утврдио најпогоднији начин лечења за нађену ситуацију, тј. да ли ће се применити хируршки захват, хемиотерапија, зрачна терапија или нека комбинација два или сва три поменута начина лечења.

3. Редовно, периодично снимање болесника у току лечења, да би се пратили ефекти лечења на тумор тј. ефикасност лечења, а по завршеном лечењу, да би се што раније утврдило поновно јављање болести и на време предузели одговарајући кораци.

Отворени телефон

 

Исхрана оболелих од рака

 

Часопис "РАК"

 

Самопреглед дојке