slide1 slide3 banner2

Активности друштва - Млади у борби против рака

Издавачка делатност - Преузмите часопис "Рак - спречити, открити, лечити"

Говорећи о непризнатим методама у лечењу рака, сусрећемо се са неколико појмова које морамо ближе одредити.

КОНВЕНЦИОНАЛНО или СТАНДАРДНО ОНКОЛОШКО ЛЕЧЕЊЕ спроводи се од стране лекара онколога и обухвата хируршки, радиолошки, хемиотерапијски и биолошки третман. Сви ови видови афирмисали су се током векова медицинске делатности, уз неопходне провере у клиничкој пракси.

КОМПЛЕМЕНТАРНО ЛЕЧЕЊЕ обухвата мере и поступке који се могу примењивати као допуна стандардном онколошком лечењу. Ту спадају примена техника релаксације, масаже, хипнотерапије, визуелизације, ароматерапије, музикотерапије итд. Саветовање болесника, иако у ширем смислу део комплементарног лечења, данас све више постаје део конвенционалног онколошког третмана. Ове методе имају дакле своје место у лечењу болесника, јер утичу на побољшање општег стања и квалитета живота, али само у садејству са стандардним онкомедицинским лечењем. Главни разлог извесне резервисаности лекара према примени ових метода лежи у чињеници да многе од њих нису ваљано проверене у контролисаним клиничким студијама.

АЛТЕРНАТИВНО ЛЕЧЕЊЕ подразумева примену мера и поступака који замењују у потпуности конвенционално лечење. Ту спадају методе недоказане вредности које нису научно проверене. Баш ове методе изазивају подозрење званичне медицинске јавности јер опасно могу угрозити здравље оболелог, а његову породицу изложити беспотребном трошку. Комплементарне и алтернативне методе (енгл. ЦАМ) све чешће се означавају и као интегративна терапија. Поједина истраживања у свету указала су на чињеницу да између 7-64% оболелих од рака користи неки од видова ЦАМ лечења током своје болести. Такође постоје подаци да алтернативном лечењу чешће прибегавају жене и припадници виших социјаних слојева. Интересантна је и чињеница да највећи број алтернативних метода користи "лекове", а само мали број одређене "дијагностичке тестове" или пак "превентивне мере". Оно што болесника најчешће определи за коришћење ових метода је стање збуњености, недостатак информација о болести и страх. Болесник жели целовит приступ лечењу што подразумева равноправност физичке, психолошке, нутритивне и спиритуелне компоненте. Већ је истакнуто да, нажалост, често сама званична медицина својим редукционистичким приступом просто гура болеснике у наручје разних варалица и надрилекара. До ових "исцелитеља" долази се обично по препоруци особе која се и сам лечила (и гле чуда излечила) од озбиљне болести. Међутим, још чешће, што је недопустиво, болесник сазнаје о овим "чудотворцима" из штампе или путем електронских медија. Следећи корак представља набавка "лека" и примена стриктних упутстава о његовом коришћењу. О новчаним сумама које прате овакве трансакције може се само нагађати, али није реткост да људи у невољи продају покретну и непокретну имовину да би обезбедили средства за своје излечење. Када наравно дође до погоршања болести, пацијент се обично оптужује од стране "терапеута" да није правилно примењивао "лек" што је посебно ружно и нехумано, јер код оболелог изазива снажан осећај кривице и душевне патње. Што се тиче даље судбине болесника исход се може претпоставити, док се "терапеут" извлачи и наставља са својом праксом без икаквих законских последица. Популација исцелитеља тешких болести није хомогена. Највећи број чине вешти, елоквентни преваранти напабирченог медицинског и парамедицинског знања чији је главни мотив новац. У другој групи могу се наћи психички поремећене особе које поседују свест о својој "исцелитељској" мисији и веома нападно је заступају. У трећој групи се, нажалост, могу наћи и медицински образовани стручњаци који из разлога личне сујете желе да победе рак и тако постану хероји. Коначно, неколико речи о појединим врстама алтернативног лечења.

ХОМЕОПАТСКО ЛЕЧЕЊЕ датира од краја 18. века и базира на чињеници да се супстанца која изазива одређени симптом може у малим количинама користити за лечење тог симптома. Хомеопатски лекови могу се наћи у облику таблета, течности, кремова итд. Међу терапеутима који се баве хомеопатијом на Западу све је више лекара. Такође постоје и посебне школе у којима се уче основе овог лечења, а полазници добијају неку врсту квалификације. Стручњаци за хомеопатију углавном не тврде да могу излечити рак и настоје да овај вид лечења постане врста комплементарне терапије. Међутим, због малог броја стручњака из ове области код нас, злоупотребе су могуће, па се ипак препоручује опрез.

ЛЕЧЕЊЕ ПУТЕМ БИЉА вероватно је најстарији вид који је применио човек, а базира на корисном дејству одређених биљних састојака. Обично се од истих справљају чајеви. Иако фундамент модерне фармакологије, лечење путем лековитог биља само по себи је неуспешно у третману рака и ниједна студија није доказала супротно. Есиац, метод Х. Хоксија, Иска-дор, Алое вера итд. без утицаја су на ток малигне болести.

ДИЈЕТОТЕРАПИЈА базира на претпоставци да лоша исхрана доводи до рака, док добра помаже да се он излечи. Претпоставка није без логике и мноштво истраживача у свету бави се повезаношћу исхране и настанка рака, али су резултати за сада неуједначени и контроверзни. Сигурно је да свеже воће и поврће, намирнице влакнастог састава, риба, маслиново уље могу смањити ризик настанка неких врста рака. Проблем је међутим у томе што се путем дијете не може утицати на већ манифестну малигну болест, а то је управо оно што већина алтернативних "дијететичара" тврди. Најчешће се истиче да је тело неопходно ослободити туморских отрова уз потпуно ускраћивање шећера, соли и животињске масти. На овај начин се међутим често додатно погоршава већ постојећи енергетски дисбаланс организма, што доводи до потхрањености и лошег општег стања. Ни Бристол дијета, ни Герсонова дијета нису до сада потврдиле супротно. Посебно је популарно коришћење већих количина витамина и неких минерала (тзв. МЕГАВИТАМИНСКА ТЕРАПИЈА у лечењу рака). И овде важи исто правило као и код дијета - витамини могу смањити ризик оболевања од рака, али ни у ком случају не лече већ присутну болест.

Различите МЕТАБОЛИЧКЕ ТЕРАПИЈЕ имају за циљ јачање имунолошког система. Међутим, ни лаетрил ни ајкулина хрскавица нису се у том смислу афирмисали, те их не треба користити као наводне лекове против рака. За преглед врста алтернативног лечења погледајте брошуру друштва: Непризнате методе лечења.

Отворени телефон

 

Исхрана оболелих од рака

 

Часопис "РАК"

 

Самопреглед дојке