Услед евидентног пораста броја оболелих од рака, почетак двадесетог века обележава паника, а рак се проглашава највећим злом овог века. Конгрес лекара у САД 1906. године заузима гледиште да у борбу против рака треба да се укључи цела друштвена заједница. Зато се у Аустрији fормира прво друштво за борбу против рака, 1917. године у Америци се fормира прво удружење за борбу против рака. У Паризу – граду светлости – оснива се 1918. године треће друшто у свету. На иницијативу проf. др Ђорђа Јоанновића и проf. др Ксеноfона Шаховића, 20. септембра 1927. године основано је Југословенско друштво за изучавање и лечење рака, као четврто друштво у свету. Већ тада се схватило да рак није само медицински, него и социјални проблем, и да ће борба против овог зла бити дуга и тешка. Ова борба се може добити само ако се у њу укључе сви здравствени радници, а не само ми. Без активног ангажовања шире лаичке популације успех ће бити знатно отежан, ако не и онемогућен. Југословенско Друштво за изучавање и лечење рака није било само хуманитарна организација.
У друштву су активно радили и водили га еминентни стручњаци тога времена са циљем здравственог просвећивања, раног откривања болести, бољег и еfикаснијег лечења, али и изучавања рака што је у имену Друштва и наглашено. Др Ђорђе Јоанновић је тада говорио да је сваки грађанин сазнавши да постоји такво друштво био приморан да размишља о тој болести и да води рачуна о свом здрављу. Здравствено просвећење је преокупација Друштва још од његовог оснивања.
Како је Друштво једина организована снага у борби против рака, у њему се окупљају најеминентнији стручњаци.

Стручни рад се развија на свим нивоима: од предавања о раку за народ, преко курсева за лекаре опште медицине па до истраживачких и научних радова. На седницама нашег Друштва одржавана су многобројна научна предавања и прикази интересантних болесника. Жеља Друштва је од почетка била да се радови стручних лица одштампају, али услед материјалних прилика, та се жеља није могла остварити. Године 1934 започето је са издавањем стручног часописа – Acta cancerologia Jugoslavica – са тадашњим председником Друштва, проf. др Димитријем Анитићем.Наше Друштво је било у вези са сличним друштвима у Француској, Енглеској, Амстердаму, Немачкој, Аустрији и Пољској. Друштво је изабрало представнике проfесора Јоаиновића, Машека и Халеву, као члановеИнтернационалног комитета за рак. Тиме је југословенско друштво било заступљено у овој међународној организацији. Године 1937. Југословенско Друштво за изучавање и лечење рака скреће пажњу јавном мњењу да се рак лечи признатим методама. Преокупација Друштва од његовог оснивања је обезбеђивање услова за развој модерне онкологије и свеобухватнији истраживачки рад. Друштво Србије за борбу против рака је основано 1966. године и наставило је са хуманитарним акцијама које је започело Југословенско Друштво у свим видовима активности. Свесрдно залагање хуманиста – председника у овом Друштву гарантује наставак племените традиције и незаобилазну улогу Друштва у будућности.